Litvanski jezik

Litvanski ili litavski jezik (litvanski: lietuvių kalba) je jezik iz grupe istočnih baltičkih jezika iz porodice indoevropskih jezika. Najsličniji jezik litvanskom je letonski, i ujedno ova dva jezika su jedina dva živa baltička jezika.

U svetu litvanski govori oko 4 miliona ljudi, od toga 3 miliona u Litvaniji (80% stanovništva).

Litvanski jezik obuhvata dve grupe dijalekata severne (žemaitique), i južne (aukštaitique). Južni dijaleti, poznati i kao „visoki“, su osnova savremenog književnog jezika.

Istorija

Litvanski jezik još uvek sadrži neke fonetske i morfološke osobine proto indoevropskog jezika i stoga je veoma značajan za lingvistička istraživanja. Ovo je najbliži jezički rođak indoevropskog jezika. Jezički istoričari smatraju da se proto baltički jezik izdvojio od ostalih indoevropskih jezika oko 1000 godina pne.

Prvi tekst na litvanskom je prevod crkvenih himni iz 1545. Sve do 19-og veka bilo je malo knjiga na litvanskom, a i tad je litvanski zabranjivan od strane ruskih vlasti. Litvanski je postao zvanični jezik Litvanije 1918.

Karakteristike

Pisani litvanski ima 12 samoglasnika i 20 suglasnika. Akcenat je slobodan i može menjati mesto.

Litvanski ima veoma složena gramatička pravila. Ima najsloženiji sistem participa od svih indoevropskih jezika, koji uključuje aktivne, pasivne i gerundivne forme.

Ima 7 padeža: nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, instrumental, lokativ, i vokativ (poput srpskog jezika). Još dva padežna oblika se povremeno koriste.

Gramatika

Glagoli

Deklinacija u prezentu

	dirbti = raditi	norėti = hteti	skaityti = čitati
1. sg.	dirbu	noriu	skaitau
2. sg.	dirbi	nori	skaitai
3. sg.	dirba	nori	skaito
1. pl.	dirbame	norime	skaitome
2. pl.	dirbate	norite	skaitote
3. pl	dirba	nori	skaito

Preteritum

	dirbti = raditi	norėti = hteti	skaityti = čitati
1. sg.	dirbau	norėjau	skaičiau (palatalizacija - afrikata t→č)
2. sg.	dirbai	norėjai	skaitei
3. sg.	dirbo	norėji	skaitė
1. pl.	dirbome	norėjome	skaitėme
2. pl.	dirbote	norėjote	skaitėte
3. pl	dirbo	norėjo	skaitė

Buduće vreme - infinitiv bez sufiksa -ti + s + sufiks.

	dirbti = raditi	norėti = hteti	skaityti = čitati
1. sg.	dirb-s-iu	norė-s-iu	skaity-s-iu
2. sg.	dirb-s-i	norė-s-i	skaity-s-i
3. sg.	dirb-s	norė-s	skaity-s
1. pl.	dirb-s-ime	norė-s-ime	skaity-s-ime
2. pl.	dirb-s-ite	norė-s-ite	skaity-s-ite
3. pl	dirb-s	norė-s	skaity-s

Frekventativ - infinitiv bez sufiksa -ti + dav + sufiks.

	dirbti = raditi	norėti = hteti	skaityti = čitati
1. sg.	dirb-dav-au	norė-dav-au	skaity-dav-au
2. sg.	dirb-dav-ai	norė-dav-ai	skaity-dav-ai
3. sg.	dirb-dav-o	norė-dav-o	skaity-dav-o
1. pl.	dirb-dav-ome	norė-dav-ome	skaity-dav-ome
2. pl.	dirb-dav-ote	norė-dav-ote	skaity-dav-ote
3. pl	dirb-dav-o	norė-dav-o	skaity-dav-o

Kondicional

	dirbti = raditi	norėti = hteti	skaityti = čitati
1. sg.	dirb-č-iau	norė-č-iau	skaity-č-iau
2. sg.	dirb-t-um(ei)	norė-t-um(ei)	skaity-t-um(ei)
3. sg.	dirb-t-ų	norė-t-ų	skaity-t-ų
1. pl.	dirb-t-ume / umėme	norė-t-ume / umėme	skaity-t-ume / umėme
2. pl.	dirb-t-ute / umėte	norė-t-ute / umėte	skaity-t-ute / umėte
3. pl	dirb-t-ų	norė-t-ų	skaity-t-ų

Imperativ

	dirbti = raditi	norėti = hteti	skaityti = čitati
1. sg.	–	–	–
2. sg.	dirb-k	norė-k	skaity-k
3. sg.	tegu + prezent	tegu + prezent	tegu + prezent
1. pl.	dirb-k-ime	norė-k-ime	skaity-k-ime
2. pl.	dirb-k-ite	norė-k-ite	skaity-k-ite
3. pl	tegu + prezent	tegu + prezent	tegu + prezent

Brojevi

broj	litvanski
1	vienas
2	du, dvi
3	trys
4	keturi, keturios
5	penki, penkios
6	šeši, šešios
7	septyni, septynios
8	aštuoni, aštuonios
9	devyni, devynios
10	dešimt
11	vienuolika
12	dvylika
13	trylika
14	keturiolika
15	penkiolika
16	šešiolika
17	septyniolika
18	aštuoniolika
19	devyniolika
20	dvydešimt
30	trysdešimt
40	keturiasdešimt
50	penkiasdešimt
60	šešiasdešimt
70	septyniasdešimt
80	aštuoniasdešimt
90	devyniasdešimt
100	šimtas
1000	tūkstantis

Primer teksta

Član 1 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima

Visi žmonės gimsta laisvi ir lygūs savo orumu ir teisėmis. 
Jiems suteiktas protas ir sąžinė ir jie turi elgtis 
vienas kito atžvilgiu kaip broliai.

Prevod: Sva ljudska bića se rađaju slobodna i jednaka po 
dostojanstvu i pravima. Obdarena su razumom i savešću, i 
treba da se odnose jedna prema drugima u duhu bratstva. 

Meseci u godini

Sausis, Vasaris, Kovas, Balandis, Gegužė, Birželis,
Liepa, Rugpjūtis, Rugsėjis, Spalis, Lapkritis, Gruodis

• Sveiki - Zdravo

Eksterni linkovi

Litvanski jezik na Wikimedijinoj ostavi

Wikipedia

Litvanski jezik nа Wikipediji

• Litvanska lingvistika Arhivirano 2005-03-14 na Wayback Machine-u
• Rečnik litvanskog jezika
• Istorijska gramatika litvanskog jezika Arhivirano 2013-09-26 na Wayback Machine-u
• Litvansko-engleski rečnik