Litijum tetrahidroaluminat

Tetrahidroaluminat litijuma je neorganska dvoguba so sa molekulskom formulom Li[AlH₄]. Na sobnoj temperaturi je belo čvrsto telo gustine 0,917 g/cm³.^[4]

Tetrahidroaluminat litijuma
IUPAC ime
Drugi nazivi	LAH, Tetrahidroaluminat litijuma
Identifikacija
Abrevijacija	LAH
CAS registarski broj	16853-85-3 Y, 14128-54-2 (2H4)
PubChem[1][2]	28112 Y,  11062293 (2H4) Y,  11094533 (3H4) Y
ChemSpider[3]	26150 Y
EINECS broj	240-877-9
ChEBI	30142
RTECS registarski broj toksičnosti	BD0100000
Gmelin Referenca	13167
Jmol-3D slike	Slika 1
Svojstva
Molekulska formula	LiAlH4
Molarna masa	37.95 g/mol
Agregatno stanje	beli kristali (čist uzorak) sivi prah (komercijalna upotreba)
Gustina	0.917 g/cm3, osnovno
Tačka topljenja	150 °C (423 K), razlaže se
Rastvorljivost u vodi	reaktivan
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	monoklinična
Opasnost
Opasnost u toku rada	veoma zapaljiv
NFPA 704	2 3 2 W
R i S-oznake	R: R15 S: S7/8, S24/25, S43
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja/hidridi	aluminijum-hidrid natrijum bor hidrid natrijum-hidrid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Sa vodom reaguje veoma burno po formuli:

Li[AlH₄] + 4H₂O → LiOH + Al(OH)₃ + 4H₂

Dobija se dejstvom velikih količina litijum hidrida na etarski rastvor aluminijum hlorida:^[5]

4LiH + AlCl₃ → Li[AlH₄] + 3LiCl

Tetrahidroaluminat litijuma se često koristi kao redukciono sredstvojest u organskoj hemiji, npr. redukuje karboksilne kiseline do alkohola, a nitrite do amina). Dejstvom hlorida na etarski rastvor Li[AlH₄] dobija se odgovarajući hidrid, npr:

SiCl₄ + Li[AlH₄] → SiH₄ + LiCl + AlCl₃

Reference

1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
4. Finholt A. E., Bond A. C., Schlesinger H. I. (1947). „Lithium Aluminum Hydride, Aluminum Hydride and Lithium Gallium Hydride, and Some of their Applications in Organic and Inorganic Chemistry”. Journal of the American Chemical Society 69 (5): 1199. DOI:10.1021/ja01197a061.
5. Holleman, A. F., Wiberg, E., Wiberg, N. (2007). Lehrbuch der Anorganischen Chemie, 102nd ed.. de Gruyter. ISBN 978-3-11-017770-1.

Literatura

• Wiberg, E.; Amberger, E. (1971). Hydrides of the Elements of Main Groups I-IV. Elsevier. ISBN 0-444-40807-X.
• Hajos, A. (1979). Complex Hydrides and Related Reducing Agents in Organic Synthesis. Elsevier. ISBN 0-444-99791-1.
• Lide, D. R., ur. (1997). Handbook of Chemistry and Physics. CRC Press. ISBN 0-8493-0478-4.
• Carey, F. A. (2002). Organic Chemistry with Online Learning Center and Learning by Model CD-ROM. McGraw-Hill. ISBN 0-07-252170-8.
• Andreasen, A. (2005). „Chapter 5: Complex Hydrides”. Hydrogen Storage Materials with Focus on Main Group I-II Elements. Risø National Laboratory. ISBN 87-550-3498-5. Arhivirano iz originala na datum 2012-08-19. Pristupljeno 2014-04-03.

Spoljašnje veze

Litijum tetrahidroaluminat na Wikimedijinoj ostavi

• „Lithium Tetrahydridoaluminate - Compound Summary (CID 28112)”. PubChem.
• „Lithium Tetrahydridoaluminate”. WebBook. NIST.