From Wikipedia, the free encyclopedia
Konstantin Filozof (grč. Κωνσταντίνος, starosl. Кѡнстантїнъ Фїлософъ), posthumno poznat pod monaškim imenom Ćirilo ili Kiril (grč. Κύριλλος, starosl. Кирилъ; 827. — 14. februar 869) je bio veliki slovenski prosvetitelj koji je sa svojim bratom Metodijem doneo pismenost i bogosluženje na maternjem jeziku starim Slovenima.
Za ostala značenja, vidi Sveti Kiril (razvrstavanje).| Sveti Kiril (Ćirilo) | |
|---|---|
 Freska svetog Ćirila iz 11. veka | |
| Rođen | 827., Solun |
| Preminuo | 14. februar 869., Rim |
| Poštuje se u | pravoslavlju i katolicizmu |
| Praznik | 11. maj 14. februar |
 Category:Sveci | |
Konstantin je tvorac prvog slovenskog pisma, glagoljice, kojim su napisani najstariji sačuvani slovenski rukopisi.[1] Glagoljica je u narednim vekovima potisnuta latinicom na zapadu i ćirilicom na istoku. Potonje slovensko pismo, ćirilica, nazvano je u njegovu čast.
Konstantin Filozof je bio jedan od najvećih lingvista, teologa i učenih ljudi svog doba.
Etničko poreklo Konstantina i njegovog brata Metodija je nepoznato, i postoji spor jesu li bili Sloveni[2], vizantijski Grci[3] ili oba.[4]
Konstantin bio veoma nadaren mladić. Po završetku obrazovanja postavljen je za bibliotekara u patrijaršijskoj biblioteci u Carigradu.[5] Tamo je učio filozofiju, i zbog toga ga često nazivan Konstantinom Filozofom. Pokazao je izuzetan jezički talenat, znajući slovenski, grčki, latinski, hebrejski i arapski jezik. Takva jezička veština, zajedno sa njegovom teološkom obukom, učinila ga je pogodnim za misionarski rad.[5]
Oko 851. godine, Konstantin je kao izaslanik vizantijskog cara i svog školskog druga Mihajla III bio među Arapima u Samari na Tigru, i među Hazarima zajedno sa bratom. Tokom misije na Krimu, videvši gde poštuju hrast, Konstantin je održao govor protiv paganskih običaja:
елини сѫтъ въ вѣчьнѫѭ мѫкѫ шьли клан҄ѣвъше сѧ небоу и земли ѣко богоу· такои велицѣи и добрѣи твари· то и въі· иже сѧ клан҄ѣете дрѣвоу· хоудѣи вещи· еже естъ готово на огн҄ь· како имате избъіти вѣчьнааго огн҄ѣ·
Heleni su u večnu muku ušli klanjavši se nebu i zemlji kao bogu. Tako velikoj i dobroj tvari. To i vi, koji se klanjate drvu, slaboj stvari, koja je gotova na oganj, kako imate izbeći večnoga ognja.[6]
Govoreći "slatkim slovima", Konstantin ih ubedi da "poznaju boga koji ih je stvorio", te im zapovedi poseći drvo i spaliti ga.[6][7] Braća su kod Hersona na Krimu našli mošti pape Klimenta I, kao i evanđelje i psaltir pisane ruskim slovima.[8] Osim prevoda evanđelja i psalmi, na Krimu je Konstantin sreo čoveka govori njegov jezik, od kojeg "silu reči primi":
Обрѣтє жє тѹ єваггєлиє и ѱалтыри рѹсьскыми писмєны писано, и чловѣка ѡбрѣтъ глаголюща тою бєсѣдою, и бєсѣдова с нимъ, и силѹ рѣчи прꙇимъ, своєи бєсѣдѣ прикладаа различнаа писмєна, гласнаа съгласнаа, и къ богѹ молитвѹ творѧ, въскорѣ начѧтъ чєсти и сказати, и мноѕи сѧ ємѹ дивлѧхѹ, бога хвалѧщє.
I nađe tamo evanđelje i psaltir ruskim pismenima pisano, i čoveka nađe koji govoraše taj jezik, i besedova s njim, i silu reči primi, svojem jeziku prilagodi različita pismena, glasovima saglasna, i k bogu molitvu učini, brzo poče časti iskazati, i mnogi se njemu divljahu, boga hvališe.[9]
Smatra se da je Konstantin Filozof pronašao model svoje azbuke u „ruskim slovima“ sa kojima se susreo tokom misije na Krimu.[9] No, ostaje nejasno šta su „ruska slova“ tačno značila. U to vreme, reč Rus označavala je prvenstveno nordijske Varjage, a tek potom i istočne Slovene, kojima oni vladahu.[10]
Въ лѣт 6360 [852] написаше(с) наша слове(с)а ст҃ымь Курилѡ(м) филодоф(м) и ѹчителѥмь словенскымъ. [11]
– Gabarevski letopis
U vreme dok se Konstantin školovao u Carigradu, slovensko stanovništvo u Moravskoj je bilo pod pritiskom germanizacije.[12] Usled toga, moravski knez Rostislav je 862. ili 863. godine zaiskao od vizantijskog cara Mihaila III „episkopa i učitelja“, rekavši: „Moj narod je odbacio paganstvo i drži se hrišćanskog zakona, ali mi nemamo učitelja koji bi mogao da nam propoveda na našem maternjem jeziku“.[12] Car je brzo odlučio da pošalje Konstantina u pratnji njegovog brata Metodija, obrazlažući odluku rečima:
Vas dvojica ste iz Soluna, a svi Solunjani govore čisto slovenski.[12]
Konstantin je odmah sastavio slovensku azbuku i sa bratom započeo prevođenje evanđelja sa grčkog na slovenski jezik.[12] Izgleda da su se u to vreme slovenski dijalekti toliko malo razlikovali, da je mogao da se napravi opšte razumljiv prevod.[12]
Tokom svoje misije među Slovenima u Velikomoravskoj kneževini kneza Rastislava, braća Kiril i Metodij su se našla na udaru germanskog sveštenstva koje je na tom prostoru širilo hrišćanstvo na latinskom jeziku, zbog čega su oko 867. godine bili primorani da krenu u Rim i traže dozvolu za svoj rad od pape.
Na tom putu su se zaustavili u Panonskoj kneževini kneza Kocelja (861—872), započevši misiju i na tim prostoru. Njihovo sedište bilo je u Blatnogradu, novoosnovanoj prestonici Balatonske kneževine, gde su neko vrijeme radili pod pokroviteljstvom kneza Kocelja. Kada su nastavili dalje, pedeset novih učenika im se pridružilo.[12]
Slovenski prosvetitelji su se, na putu ka Rimu, sa učenicima zaustavili u Veneciji, gde je rimsko sveštenstvo ponovo napalo Konstantina tvrdeći da se Bog može slaviti samo na tri „sveta“ jezika: hebrejskom, grčkom i latinskom. Konstantin je, u odgovor, rekao:
„Ne stidite li se pominjati samo tri jezika i zapovedati svim drugim narodima i plemenima da budu slepi i gluvi? Činite li vi Boga nemoćnim, da to ne može dati, ili zavidnim, da ne želi? Znamo za brojne narode koji poseduju pismo i slave Boga, svaki na svom jeziku. Između ostalih: Jermeni, Perzijanci, Abhazi, Iberci, Sogđani, Goti, Avari, Turci, Hazari, Arapi, Egipćani i mnogi drugi.“[12]
– Konstantin Filozof
Dok su bili u Veneciji, braća su od pape Nikole I dobila poziv da dođu u Rim.[12] Poziv su prihvatili i u Rim stigli krajem 867. ili početkom 868. godine, gde ih je dočekao Hadrijan II i obavestio da je Nikola umro u novembru. Papa je ipak blagoslovio slovensko bogosluženje, a braća Konstantin i Metodij su zajedno sa svojim učenicima zaređeni za svećenike.[12]
Tokom boravka u Rimu, Konstantin se razboleo. Pred smrt se zamonašio uzevši monaško ime Kiril (grč. Κύριλλος) što znači Gospodnji. Pedeset dana kasnije, 14. februara 869, Kiril je umro.[12]
.jpg)
Njegov rad na širenju slovenske pismenosti su nastavili njegovi učenici (vidi sedmočislenici), posebno u okviru Ohridske književne škole.
Kanonizovale su ga i istočna i zapadna hrišćanska crkva, ali ga praznuju različitim datumima, pravoslavna 27. februara (14. februara po julijanskom kalendaru), a katolička 14. februara. Rusi, Bugari, Makedonci, Ukrajinci, Česi i Slovaci slave dan Svetih Ćirila i Metodija kao kulturni Dan slovenske pismenosti i kulture.[13]
Zajedno sa bratom, 1980. godine je proglašen svecem zaštitnikom Evrope. Po njemu je nazvan, oko 1.505 m nadmorske visine visok planinski vrh na ostrvu Livingston, koje se nalazi u arhipelagu Južnih Šetlandskih ostrva na Antarktiku.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
