Kalcijum peroksid

Kalcijum peroksid (CaO₂) je čvrst peroksid bele ili bledo žute boje.^[4][5] On je nerastvoran u vodi ali se rastvara u kiselinama pri čemu formira vodonik peroksid. Kad dođe u kontakt sa vodom odmah počne da se razlaže oslobađajući kiseonik.

Kalcijum peroksid
Drugi nazivi	E930
Identifikacija
CAS registarski broj	1305-79-9 Y
PubChem[1][2]	14779
ChemSpider[3]	14096 Y
UNII	7FRO2ENO91 Y
ChEBI	48233
RTECS registarski broj toksičnosti	EW3865000
Jmol-3D slike	Slika 1
Svojstva
Molekulska formula	CaO2
Molarna masa	72.077 g/mol
Agregatno stanje	beo (žuti) prah
Gustina	2.91 g/cm3
Tačka topljenja	~200 °C
Rastvorljivost u vodi	razlaže se
pKa	12.5
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	Tetragonalna
Kristalografska grupa	D174h, I4/mmm, tI6
Geometrija molekula	6
Opasnost
EU-indeks	Nije na listi
LD50	>5000 mg/kg (oralno, pacov) >10000 mg/kg (dermalno, pacov)
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Kalcijum oksid
Drugi katjoni	Stroncijum peroksid Barijum peroksid Natrijum peroksid
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Primena

Kalcijum peroksid se industrijski proizvodi sa različitim stepenima čistoće. On se koristi na više načina u industriji i poljoprivredi^[6]. U poljoprivredi se koristi kao đubrivo, kao tretman za seme pirinča pre setve, i za dezinfekciju vode. Kalcijum Peroksid se koristi na sličan način kao magnezijum peroksid u programima restauracije životne sredine. On se primenjuje u obnavljanju zemljišta i podzemne vode kontaminirane naftnim ugljovodonicima putem stimulacije aerobne mikrobne degradacije kontaminanata.

Kao se koristi kao prehrambeni aditiv (E930).

Reference

1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
4. Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
5. Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
6. Carl D Webster and Bana B. Jana (2003). Sustainable Aquaculture: Global Perspectives (1st izd.). CRC Press. ISBN 1560221054.

Spoljašnje veze

Portal Hemija