Heksanska kiselina

Heksanska kiselina (kapronska kiselina) je karboksilna kiselina izvedena iz heksana sa opštom formulom C₅H₁₁COOH. Ona je bezbojna uljasta tečnost sa mirisom koji je mastan, sličan kozjem siru.^[6]. Ona je masna kiselina koja je zastupljena u prirodi u mnoštvu životinjskih masti i ulja. Ona je hemikalija koja daje kori ginko semena karakteristični neprijatni zadah.^[8] Primarna upotreba heksanske kiseline je u proizvodnji njenih estara za veštačke ukuse, i u proizvodnji heksil derivat, kao što su heksilfenoli.^[6]

Heksanska kiselina
IUPAC ime
Drugi nazivi	Kapronska kiselina; n-Kapronska kiselina; C6:0 (Lipidni brojevi)
Identifikacija
CAS registarski broj	142-62-1 Y
PubChem[1][2]	8892
ChemSpider[3]	8552 Y
UNII	1F8SN134MX Y
KEGG[4]	C01585
ChEBI	30776
ChEMBL[5]	CHEMBL14184 Y
Jmol-3D slike	Slika 1
Svojstva
Molekulska formula	C6H12O2
Molarna masa	116.16 g mol−1
Agregatno stanje	Uljasta tečnost[6]
Gustina	0,93 g/cm3[7]
Tačka topljenja	−3.4 °C, 270 K, 26 °F ([6])
Tačka ključanja	205 °C, 478 K, 401 °F ([6])
Rastvorljivost u vodi	1,082 g/100 g[6]
pKa	4,88
Opasnost
Tačka paljenja	103 °C[7]
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Soli i estri ove kiseline su poznati kao heksanoati ili kaproati.

Reference

1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
6. The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th izd.). Merck Publishing. 1989. ISBN 0-911910-28-X.
7. Record in the GESTIS Substance Database from the IFA
8. The Ginkgo Tree

Literatura

Spoljašnje veze

Portal Hemija