From Wikipedia, the free encyclopedia
Evanđelje po Hebrejima (grčki: , latinski: ) je izgubljeno evanđelje na aramejskom jeziku poznato samo iz spisa crkvenih otaca. Neki veruju da se radi o hebrejskom Evanđelju po Mateju, tačnije njegovoj redakciji. Jeronim beleži da su ga mnogi judeo-hrišćani smatrali izvornom verzijom Mateja.[1]
U 2. veku Jevrejsko jevanđelje, prevedeno na grčki, postaje poznato i helenskom svetu.[2] U Jeronimovo vreme (348-420) postojao je rukopis evanđelja u biblioteci Cezareje Palestinske. Jeronim piše da je ovo evanđelje, koje su koristili jevrejski hrišćani, preveo na grčki i latinski.[3] U svojim tumačenjima biblijskog štiva on se inače često poziva na Evangelium Hebraeorum, koje je prvobitno zabeleženo hebrejskim, kvadratnim slovima na aramejskom jeziku.[4] Po Nikeforovoj metrici delo je imalo 2200 redaka odnosno 300 manje nego Evanđelje po Mateju kakvo danas poznajemo. I Epifanije u Panarionu ukazuje da ebionitska verzija ne sadrži puni poznati tekst Evanđelja po Mateju.[5]
Njime su se služili ebioniti i nazareni.[6] Epifanije Salaminski kaže da ebioniti, slično Kerintovim sledbenicima, koriste Evanđelje po Mateju hebrejskim slovima napisano, nazivaju ga 'Evanđelje po Hebrejima'.[7] Crkveni pisac Euzebije iz Cezareje u 4. veku piše da neki hrišćani Hebrejsko Evanđelje svrstavaju među kanonske knjige, ali da "njega najviše od svih vole Jevreji koji su i predali Hrista" i da ga treba odbaciti kao nečastivo.[8]
Danas je ovo evanđelje poznato samo u fragmentima. Nekad se sreću i nazivi Evanđelje po nazarenima i Evanđelje po ebionitima, što neki smatraju za sinonime a neki pak za različita izgubljena evanđelja.
Irinej Lionski svedoči da ovom evanđelju, u odnosu na Mateja, nedostaju prve dve glave u kojima se govori o rođenju Isusa te počinje krštenjem Isusa od strane Jovana Krstitelja. Epifanije citira pasus u kojem Isus osuđuje krvne žrtve:
»Došao sam da odbacim žrtvene prinose, i ako ne ostavite žrtvovanja, gnev /Božiji/ vas neće napustiti.« [9]
Takođe sadrži i Isusov ukaz bogatome mladiću o tome da treba razdeliti od obilja svoga bogastva onima koji grcaju u bedi.[10] Sadrži i sekvencu o iscelenju zidara sa usahlom rukom, koji moli Isusa za pomoć ovim rečima:
‘Bio sam zidar i zarađivao sam za izdržavanje svojim rukama; molim te, Isuse, povrati moje zdravlje, da ne bi sramno prosio za hranu’.[11]
Hebrejsko Evanđelje poznaje i Klement Aleksandrijski koji prenosi sledeći Isusov citat:
»Ko traži neće stati dok ne nađe; našavši, začudiće se; začuđen, vladaće; i vladajući, počinuće.«[12]
Evanđelje po Hebrejima sadrži Isusovov iskaz da se čak i kod proroka pomazanih Duhom mogla naći grešna reč.[13] Kao i u nekim gnostičkim tekstovima i ovde se Duh Sveti naziva Hristova Majka; Isusu se tako pripisuju reči:
»Sada me je uzela majka moja, Duh Sveti, za jednu od mojih vlasi i prenela me je na veliku goru Tabor.« [14]
U jednom fragmentu Isus, kao dokaz svoga vaskrsenja, laneni prekrivač u kome je bio obavijen za pogreb predaje slugi velikog sveštenika Kajafe, a Jakovu Pravedniku, koji se zavetovao da će postiti sve dok ne vidi Gospoda, razdeljuje hleb uz reči: »Brate Moj, okusi ovaj hleb, jer Sin Čovečiji je ustao iz usnulih.[15]
Jeronim govori o evanđelju na hebrejskom, koje koriste ebioniti i nazareni, a koje mnogi nazivaju izvorni Matej:
U Evanđelju koje koriste ebioniti i nazareni, a koje smo mi nedavno preveli s hebrejskog na grčki, i koje je prozvano od mnogih ljudi izvorni Matej...[11]
– Jeronim
Na osnovu ovog Jeronimovog komentara se može zaključiti da iza imena ‘Evanđelje po Hebrejima, ‘Evanđelje po ebionitima’ i ‘Evanđelje po nazarenima’ u stoji jedan isti tekst.
Eusebije o ovom spisu kaže:
Jevrejsko Jevanđelje bilo je napisano na jevrejskom a docnije ga je preveo na grčki i latinski Jeronim. Ono se naziva i Jevanđelje Dvanaest apostola, i zacelo je veoma staro. U mnogome se slaže sa Matejevim jevanđeljem, ali ima neskladnih dodataka a takođe je i dosta toga izostavljeno. U prošlosti njega su najviše prihvatali evioniti.[2]
– Eusebije
Evanđelje po Hebrejima od Isusovih učenika u središte stavlja Jakoba, umjesto Petra.[6]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
