Cabaret je filmski mjuzikl iz 1972. u režiji Boba Fossa sa glumčakom ekipom koju čine Liza Minnelli, Michael York i Joel Grey. Radnja filma je smeštena u Berlin u vreme Weimarske republike, 1931. godine, pre dolaska Hitlera na vlast.
| Cabaret | |
|---|---|
| Žanr | Mjuzil |
| Režija | Bob Fosse |
| Produkcija | Cy Feuer |
| Scenario | Knjiga: Christopher Isherwood Predstava: John van Druten Mjuzikl: Joe Masteroff Scenario: Jay Allen |
| Uloge | Liza Minnelli Michael York Joel Grey |
| Muzika | John Kander |
| Premijera | 1972. |
| Jezik | Engleski, hebrejski, nemački |
| Trajanje | 99 min. |
| Država |  SAD |
| Kompanija | |
| Distributer | Allied Artists ABS Pictures |
| Budžet | (procena) 6 miliona dolara |
| Cabaret na Internet Movie Database | |
Film je zasnovan na mjuziklu Cabaret, Kandera i Ebba, koji je baziran na predstavi I Am a Camera inspirisanom pričama Christophera Isherwooda. Samo je par numera iz mjuzikla uzeto za film, a Kander i Ebb su napisali nove, koje su došle kao zamena. Za razliku od pozorišnog mjuzikla, gde se pesmom izražavaju osećanja, kao i tok same radnje, u filmskoj verziji peva se samo na pozornici i u biergartenu. Osim u sceni u biergartenu, u filmu samo dvoje glavnih junaka pevaju.
Film je dobio Zlatni globus za najbolji igrani film – mjuzikl ili komedija, 1973. godine.
Godine 1995. film je odabran za čuvanje u United States National Film Registry kao "kultuno, istoriski i estetski značajan".
Godine 2006. Američki filmski institut je uvrstio ovaj film na 100 najboljih mjuzikala, sa rednim brojem 5. Naredne godine film se našao na 63. mestu AFI-jeve liste 100 najboljih američkih filmova.
Početkom 1930-ih američka pevačica Sally Bowles (Liza Minnelli) nastupa u klubu "Kit Kat" u Berlinu. Njen novi sustanar je Brian Roberts (Michael York), rezervisani britanski intelektualac, koji daje privatne časove engleskog kako bi zaradio pare za život u Berlinu, gde završava svoje studije nemačkog. Sally pokušava da zavede Briana, ali pošto joj ne uspeva, ona sumnja da je gej (Christopher Isherwood, na čijoj polu-autobiografiji se film indirektno bazira, bio je gej i "otišao je u Berlin da traži momke koje će da voli"). Brian kaže da je probao da ima vezu sa ženama, ali da nije uspelo. Njih dvoje postaju prijatelji i Brian postaje uključen u njen boemski život u poslednjim danima Weimarske republike. Kasnije u filmu Brian i Sally postaju ljubavnici i Brian zaključuje da su uzroci prošlih neuspeha bile same žene, a ne on.
Sally postaje prijateljica sa baronom Maximilianom von Heuneom (Helmut Griem), bogatim plejbojem, koji poziva nju i Briana na svoje imanje van grada. U sceni kada njih troje zajedno plešu postaje nejasno koga zapravo Max želi da zavede. Vremenom on gubi interesovanje za njih i ostavlja ih u Berlinu, uprkos zajedničkim planovima. Kada Sally trijumfalno kaže Brianu da je spavla sa Maxom, Brian počinje da se smeje i kaže da je i on spavao sa njim. Posle svađe, koja se završava Brianovim naglim odlaskom, Brian nailazi na grupu nacista koji ga prebijaju. Brian i Sally odlaze u bolnicu, gde Sally otkriva da im je Max ostavio koverat s parama.
Sally saznaje da je trudna, ali ne zna da li je Brian otac, ili je to Max. Brian joj nudi brak i život na Cambridgeu, ali Sally shvata da nikada ne bi mogla da živi takav život i odlazi na abortus. Film se završava Brianovim oslaskom nazad u Englesku, dok Sally nastavlja svoj život u Berlinu.
Druga priča koja se provlači kroz film vezana je za Fritza Wendela (Fritz Wepper), Jevrejina koji se predstavlja kao hrišćanin. On otkriva da je Jevrejin kada se zaljubi u Nataliju Landauer (Marisa Berenson), bogatu Jevrejku sa kojom se, na posletku, ženi. Film ne govori dalje o njihovoj sudbini.
U filmu se, takođe, prikazuje jačanje nacističkog pokreta. Iako se retko eksplicitno prikazuje njihovo prisustvo, njihovo jačanje se može pratiti prema promeni načina ponašanja i stavova ostalih likova. Dok su na početku filma nacisti bili šikanirani, u sceni pri kraju filma se prikazuje kako se obični Nemci priključuju nacističkoj propagandnoj pesmi.
- Liza Minnelli - Sally Bowles
- Michael York - Brian Roberts
- Joel Grey - Master of Ceremonies
- Helmut Griem - Maximilian von Heune
- Fritz Wepper - Fritz Wendel
- Marisa Berenson - Natalia Landauer
- The Berlin Stories: The Last of Mr. Norris i Goodbuy to Berlin – Christopher Isherwood, 1945
- Sally Bowles – Christopher Isherwood, 1937
- I Am a Camera – John Van Druten, takođe inspirisana Isherwoodovim radovima.
| Prethodi: Sunday Bloody Sunday |
BAFTA nagrada za najbolji film 1973 |
Slijedi: Day for Night |
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
