januar - Sprovodi se Madridski ugovor: uskoci su proterani iz Senja i uglavnom naseljeni u Otočac, Žumberak, neki u okolinu Pazina i ispod Učke. Senj ipak, mada u mnogo manjoj meri, ostaje središte gusarenja[1].
11. 2. - Biskup Petar Domitrović ustupio unijatskom episkopu Simeonu Vretanji goru Marčevicu na kojoj je sagrađen manastir Marča[2].
7. 5. - Sedam pritužbi Mandžurca Nurhacijadinastiji Ming predstavlja objavu rata, sledi privremeno zauzeće Fushuna i još nekih gradova.
15. 5. - Nadvojvoda Ferdinand izabran za novog ugarsko-hrvatskog kralja, Zsigmond Forgách novi palatin[3].
17. 5. - Krčki providur Antonio Priuli je novi mletački dužd (do 1623); u Veneciji je zavladala histerija nakon što je otkrivena španska zavera markiza de Bedmara za zauzeće grada.
17. 6. - Novi kralj Ferdinand obećava zasebnom krunidbenom zavjernicom za Hrvatsku i Slavoniju[3] da će Srbe krajišnike izuzeti ispod vojnih vlasti i potčiniti ih političkoj, vojnoj i krivičnoj vlasti vlastele preko posebne komisije[4].
20. 7. - Bečki biskup i kardinal Melchior Klesl uhapšen zbog slabog odgovora na događanja u Češkoj.
23. 7. - Obnovljena Srpska (tj. "Vlaška") komisija za vraćanje Srba u Hrvatskoj feudalnim gospodarima; rad komisije ubrzo prekinut zbog ustanka u Češkoj, naglašeno da se Srbi ne smeju uznemiravati[5].
4. 9. - Alpsko selo Plurs/Piuro zatrpano klizištem, najmanje 1000 mrtvih.
26. 9. - Seravski mir okončava rat između Osmanlija i Safavida, ovim drugima je prepolovljen danak.
rujan - Turci iz Bosne upadaju u Pokupsku krajinu (oko Sredička i Jamnice) - ban Nikola IX. Frankapan određuje 9. 10. "pučki ustanak" (mobilizaciju) u Hrvatskoj[3].
13. 11. - Prvi sastanak Dordrehtskog sinoda, bavi se pitanjem arminijanizma.
11. 12. - Rusko-poljski rat (1609-1618): potpisano Deulinsko primirje između Rusije i Poljske - Poljska-Litvanija dobija Smolensk i Černjigov, biće pušten patrijarh Filaret, otac cara Mihajla I.
Kroz godinu
Zapovijed za gonjenje razbojnika u Kratovu traži da se uhapse kaluđeri iz manastira Lesnovo, Kriva Reka i Trnovo jer navodno pomažu hajducima[6].
Brandenburški knez-elektor Johann Sigismund i formalno uz poljski pristanak postaje pruski vojvoda čime nastaje tzv. Brandenburg-Pruska (Johann je bolestan, pa umesto njega upravlja supruga Ana).
1618-39 - Bündner Wirren (Savezni nemir) u švajcarskom kantonu Graubünden.
Teatro Farnese u Parmi se smatra prvim pozorištem sa proscenijem.