Чатич, Муса

Муса Чазим Чатич (босн. Musa Ćazim Ćatić; 12 марта 1878 (1878-03-12), Оджак, Австро-Венгрия — 6 апреля 1915, Тешань (ныне Босния и Герцеговина) — видный боснийский поэт, журналист и переводчик боснякского происхождения. Представитель Возрождения в боснийско-герцеговинской литературе.

Муса Чатич
Дата рождения	12 марта 1878(1878-03-12)[1][2]
Место рождения	Оджак (город), Посавский кантон, ФБиГ, Босния и Герцеговина, Австро-Венгрия
Дата смерти	6 апреля 1915(1915-04-06)[1][2] (37 лет)
Место смерти	Тешань, Зеницко-Добойский кантон, ФБиГ, Босния и Герцеговина, Австро-Венгрия
Страна	Австро-Венгрия
Род деятельности	поэт, писатель
Медиафайлы на Викискладе

Биография

Служил в австро-венгерской армии, учился в медресе в Стамбуле. Сотрудничал со многими журналами и газетами.

Писал стихи, эссе, критические статьи и переводил для мусульманской библиотеки, продолжал традиции турецкой и персидской поэзии на боснийском языке. В своих стихах обращался к религиозной мусульманской тематике.

Кроме того, он автор ряда лирических, мистических и эротических стихотворений.

Умер от туберкулёза.

Избранные произведения

Српски понос

Ја сам Србин, српско д’јете,

Српска ми је савијест чиста;

Јуначких ми дједа слава

Ко сунашце жарко блиста.

Ја сам Србин – тим именом

Вјечно ћу се поносити,

Спас српскога славна рода,

На срдашцу свом носити.

Од мог рода, сто јунака

Пр’јетило је грома сили,

И српско су име мачем

На камењу биљежили.

Пред ударцем њиховијем

Тресле су се веље горе,

Ступали су вазда смјело

По мејдану да се боре.

Камо, камо Душан силни?

Камо паша Соколија?

То су дични синци Српства:

Ко зв’језда им слава сија!

Ја сам Србин – гусле имам,

Уз њих тио попијевам,

И љубављу – према Српству

Своје пјесме загријевам,

Славим Марка и Милоша;

Славим храброг Ђерђелеза:

Имам њину успомену,

Бритки ханџар оштра реза.

Па нек ми се душман јави,

Нек на бојно поље дође;

Мене хитац не прима се,

Не може ме резат гвожђе,

Маркова је ово рука,

Топузином знаде бити;

Хамајлија Алијина

Од оштра ме гвожђа штити.

Ја сам Србин – српско д’јете,

За Српство ми душа гори –

Робоваћу српском роду,

Док ме црна смрт не смори.

(1899)

Извор: Српске гусле

• Islamu
• Mirzi Safvetu
• Your eyes
• Misticizam i utjecaj Perzijanaca na tursko pjesništvo
• Osmanlijski pjesnik Galib-dede
• Ciklus o ženi
• Pjesme
• Afijundžija
• Jednoj bogatašici
• Težaku
• Bosna žubori
• U proljeću
• Herceg Bosni
• Povijest moje otadžbine
• Gle, snijeg pada
• Da sam onaj tihi lahor
• Na novo ljeto
• U tišini
• S harfe moje
• Moj život
• Ljubavi
• Ja nijesam sanjar…
• U sevdahu
• Oj šumice mila
• Zimska slika
• Kad vjetrić piri
• Randezvouz
• Pjesnik
• Ja sam vjerni rob ljepote
• U aleji
• Notturno
• Ja sklopio sam oči…
• Vodena vila
• Ja imam dilber-dragu
• U gladnoj noći
• Moje srce
• Noć čežnje
• Opomena
• U sahari života
• Ljubavni akordi
• Ester
• Moja ljubav
• Kur’an
• Grijeh
• Noć ljubavi
• Mystika
• Nostalgija
• Imaginacija
• Ja čekam
• Kurban-Bajramski kandilj
• Kraj Neretve
• Onim kojih se tiče
• U mom atelijeru…
• Moja ispovijest
• Smrt
• Moja vila

Память

Изображение Мусы Чазима Чатича помещено на конвертируемую марку Боснии и Герцеговины номиналом 50 к. марок.

Примечания

1. Musa Ćazim Ćatić // Hrvatski biografski leksikon (хорв.) — 1983.
2. Musa Ćazim Ćatić // Proleksis enciklopedija, Opća i nacionalna enciklopedija (хорв.) — 2009.

Ссылки

• Биография