![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/70/Caroline_2.jpg/640px-Caroline_2.jpg&w=640&q=50)
Хагиографија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хагиографија[1][2] или житие[3][4] — животопис за светците. Овој жанр се јавува во врска со продорот на христијанската религија во времето кога таа била забранета. Првите книжевни описи на жртвуваните маченици за христијанската вера биле документирани во зборниците познати под наслов: Acta martyrum. Хагиографијата се однесува на записите за светите личности и на биографиите на еклестичните и на секуларните водачи, канонизирани од христијанската црква. Наспроти тоа, хагиологијата, за контраст, е студија на светците колективно, без да се фокусира на животот на еден поединечен светец.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/70/Caroline_2.jpg/320px-Caroline_2.jpg)
Хагиографиите се делат на општохристијански и локални. Од општохристијанските, во Македонија, позначајни се хагиографиите посветени на Свети Алексеј Чудотворецот, Свети Ѓорѓи Кападокиски, Свети Димитрија, Свети Павле, Свети Еразмо Охридски. Од локалните хагиографии, пак, најпознати се Панонските легенди и опширните житија за браќата Свети Кирил и Методиј.