![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ed/L%25C3%25BCbeck_Holstentor.jpg/640px-L%25C3%25BCbeck_Holstentor.jpg&w=640&q=50)
Тулна готика
From Wikipedia, the free encyclopedia
Тулна готика или циглена готика (германски: Backsteingotik, полски: Gotyk ceglany) — специфичен стил на готска архитектура најчесто во Северна Европа, особено во Северна Германија и областите околу Балтичкото Море, кои немаат природни камени суровини. Воглавно градбите биле градени со тули.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ed/L%C3%BCbeck_Holstentor.jpg/640px-L%C3%BCbeck_Holstentor.jpg)
Пример: преден план, Холстентор (градска порта); во позадина, црквата Св. Богородица на лево; црквата Св. Петар на десно.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e0/Castillo_de_Malbork%2C_Polonia%2C_2013-05-19%2C_DD_04.jpg/640px-Castillo_de_Malbork%2C_Polonia%2C_2013-05-19%2C_DD_04.jpg)
Градби во тулна готика може да се пронајдат во Белорусија, Германија, Данска, Естонија, Латвија, Литванија, Полска, Русија, Финска, Холандија и Шведска.
Бидејќи употребата на печени црвени тули во Северна Европа потекнува од XII век, најстарите такви градби се познати како тулна романика. Во XVI век, тулната готика била истисната од тулната ренесанса.
Тулната готика се одликува со недостиг на сликовити архитектонски скулптури, раширени во другите стилови на готската архитектура и од нејзината креативна употреба и градење на ѕидови, користејќи готови орнаменти и контраст на бои помеѓу црвените тули, измазнети тули и бел вар.
Многу од старите градски јадра во кои преовладува тулната готика, како и некои поединечни градби, биле запишани како светско културно наследство од УНЕСКО.