Мајка е жена која била во блажена состојба , се породила и израснала дете .[1] Поради комплексноста и разликите во социјалните, културните и религиозни дефиниции на мајките, тешко е да се даде една општа универзална дефиниција која би била лесно прифатлива.
Мигрантска мајка од Дороти Ланг.
Кај цицачите , жената има можност да остане во блажена состојба каде во матката се развива фетус или ембрион . Кај луѓето, фетусот се развива девет месеци и потоа жената се пораѓа. Карактеристично за биолошката мајка е тоа што по пораѓањето се активираат млечните жлезди кои лачат млеко со кое се храни новороденчето првите една до две години.[2] [3] [4]
Сурогат мајка е жена која е во блажена состојба и раѓа дете кое не е нејзино, туку за парови кои не можат да имаат дете.
Според Ерих Фром , мајчинството може да биде и деструктивно и да предизвика патолошки последици во психичкиот развој на нејзиното дете. Оваа фиксација на детето за мајката вообичаено се случува кога мајката е претерано приврзана за детето при што, во името на љубовта , сака да го задржи во себе. Тогаш, таа очекува дека, дури и кога ќе порасне, детето не треба да биде независно и слободно, туку сака да го задржи во своето заштитничко крило и, уште повеќе, да го врати во својата „сепримачка“ и „серазурнувачка“ утроба.[5]
Влахо Буковац (1855–1922), Мајка и дете (1894), Национална галерија на Македонија
Мајката како тема во книжевноста
„Свети Петар и мајка му“ — македонска народна песна.[6]
„Мицевата мајка Мици си го плака“ — македонска народна песна.[7]
„Мајката го проколнала Соломон“ (српски: Соломуна проклела мати ) — српска народна приказна.[8] [9]
„Туѓа мајка“ (српски: Туђа мајка ) — српска народна песна .[10]
„Мајчиното срце“ (српски: Материно срце ) — српска народна песна .[11]
„Мајка Маргарита “ — бугарштица .[12] [13]
„Мама“ — расказ на српскиот писател Давид Албахари .[14]
„Сонетна ѕвезда на мајката“ — песна на хрватскиот поет Иво Мијо Андриќ.[15]
„Мајка“ — песна на Никола Јонков Вапцаров .[16]
„Желба за мама“ — песна за деца на хрватскиот поет Григор Витез .[17]
„На мајчиниот ден“ — песна за деца на Григор Витез.[18]
„Мајка “ — роман на рускиот писател Максим Горки од 1906 година.[19]
„Писмо до мајката“ — песна на рускиот поет Сергеј Есенин од 1924 година.[20]
„Тегли“ — кус расказ на македонскиот писател Ѓоко Здравески од 2019 година.[21]
„Подарок за мајката“ — расказ за деца на македонскиот писател Неџати Зекерија .[22]
„Мамо, врати се дома“ — расказ за деца на Неџати Зекерија.[23]
„Рацете на мајка ми се најтопли“ — расказ за деца на Неџати Зекерија.[24]
„Завист“ — расказ за деца на Неџати Зекерија.[25]
„Мајчино галениче“ (српски : Материна маза ) — песна на српскиот поет Јован Јовановиќ-Змај .[26]
„Бдеење“ — песна на македонскиот поет Блаже Конески .[27]
„Мамино момиче“ — песна на македонскиот поет Васил Куноски .[28]
„Дај ми ја, мамо“ — песна на Васил Куноски.[29]
„Букетче“ — песна на Васил Куноски.[30]
„Денот на мама“ — песна на Васил Куноски.[31]
„Каква мајка“ — песна на Васил Куноски.[32]
„Неколку збора за мојата мама“ (руски: Несколько слов о моей маме ) — песна на рускиот поет Владимир Мајаковски од 1913 година.[33]
„Мама и вечерта што ја убија Германците“ (руски: Мама и убитый немцами вечер ) — песна на Владимир Мајаковски од 1914 година.[34]
„На мајките“ (српски: Majkama ) — песна на српската поетеса Десанка Максимовиќ .[35]
„Мајката Дивјачка “ (француски : La Mère Sauvage ) — расказ на францускиот писател Ги де Мопасан , првпат објавен на 3 март 1884 година.[36]
„Мајка“ — песна на македонскиот поет Коле Неделковски .[37]
„Мајка и син“ — песна на Коле Неделковски.[38]
„За љубов на мајките“ — песна на македонскиот поет Живко Николовски .[39]
„Песна за мама“ — песна на македонскиот писател Видое Подгорец .[40]
„Воспоставување ред со цвеќе“ — краток расказ на македонската писателка Будимка Поповска .[41]
„На гости при мајка“ - песна на македонскиот поет Анте Поповски .[42]
„Запис за мајките од егејско“ - песна на Анте Поповски.[43]
„Илевата мајка“ — расказ на македонскиот писател Глигор Поповски .[44]
„Молитва за мојата мајка“ — песна на италијанскиот писател и режисер Пјер Паоло Пазолини од 1962 година.[45]
„Мајка“ — расказ на македонскиот писател Горан Петревски од 2014 година.[46]
„Мајката заминува“ — песна во проза од истоимената збирка на полскиот поет Тадеуш Ружевич .[47] [48]
„Лошиот син“ — песна на Тадеуш Ружевич од 1941 година.[49]
„Мајка“ — збирка поезија на чешкиот поет Јарослав Сајферт од 1954 година.[50]
„Очите мамини“ — песна на македонскиот писател Бошко Смаќоски .[51]
„Тага“ — песна на Бошко Смаќоски.[52]
„Мајка“ — песна на полскиот поет Леополд Стаф .[53]
„Споменот на мајка ми“ — песна на македонскиот поет Васе Тодоров - Шлеговец .[54]
„Најубавиот разговор“ — расказ на македонската писателка Цветанка Трпкова .[55]
„Ангел со шест крилја“ — краток расказ на македонската писателка Оливера Ќорвезироска од 2021 година.[56]
„Ќе заборавам ли некогаш нешто?“ — краток расказ на македонската писателка Оливера Ќорвезироска од 2021 година.[57]
Две чиничиња пченица со ореви и цимет“ — краток расказ на македонската писателка Оливера Ќорвезироска од 2021 година.[58]
„Братучетка ми ги има нозете на мајка ми“ — краток расказ на македонската писателка Оливера Ќорвезироска од 2021 година.[59]
„Мајка и син“ — краток расказ на рускиот писател Данил Хармс .[60]
„Господинот Когито ја среќава во Лувр статуата на Големата мајка“ — песна на полскиот поет Збигњев Херберт .[61]
„Пиета“ — песна на полската поетеса Вислава Шимборска .[62]
„Фетишот на плодноста од палеолитот“ — песна на полската поетеса Вислава Шимборска .[63]
Мајката како тема во филмот
„Мајка “ - советски филм од 1955 година.[64]
„Мајка “ (Мать ) - советски филм од 1926 година, во режија на Всеволд Пудовкин .[65]
„Песната на мајка ми “ (Klama dayika min ) - турско-француско-германски филм од 2014 година, во режија на Ерол Минтас .[66]
„Рона, Азимовата мајка “ - авганистанско-ирански филм од 2018 година, во режија на Џамшид Махмуди .[67]
Мајката како мотив во музиката
Мајката како мотив во популарната музика
„Мајки “ (хрватски : Majke ) - хрватска рок-група, основана во 1984 година.[68]
„Мама мора да умре ноќва“ (англиски : Momma's Gotta Die Tonight ) - песна на американската рок -група Бади каунт (Body Count ) од 1992 година.[69]
„Мајка“ (англиски: Mother ) - композиција на англискиот гудачки квартет Баланеску (Balanescu Quartet ) од 1994 година.[70]
„Збогум мајко“ - фолк песна на Никола Бадев .[71]
„Мајка ти треба да знае“ (англиски: Your Mother Should Know ) - песна на британската рок -група Битлси (The Beatles ) од 1967 година.[72]
„Мајка ми и јас“ (англиски: Mother and I ) - песна на британската рок-група Вандер стаф (The Wonder Stuff ) од 1988.[73]
„Мама, ти си ми во мислите“ (англиски: Mama, You Been On My Mind ) - песна на американскиот рок-музичар Боб Дилан .[74]
„Мајка“ (англиски: Mother ) - песна на англиската хард-кор група Electro Hippies .[75]
„Нова мама“ (англиски : New Mama ) - песна на американскиот рок-музичар Нил Јанг (Neil Young ) од 1975 година.[76]
„Испрати слика од мама“ (англиски: Send A Picture Of Mother ) - песна на американскиот кантри-музичар Џони Кеш (Johnny Cash ).[77]
„Мама е мртва“ (англиски: My Mummy's Dead ) - песна на John Lennon & The Plastic Ono Band од 1971 година.[78]
„Мајко“ (англиски: Mother ) - песна на John Lennon & The Plastic Ono Band од 1971 година.[79]
„Кога мама беше молец“ (англиски: When Mama Was a Moth ) - песна на шкотската рок-група Кокто Твинс (Cocteau Twins ) од 1983 година.[80]
„Мајчина љубов“ (англиски: Motherly Love ) — песна на американската рок-група Мадерс оф инвеншн (The Mothers Of Invention ) од 1966 година.[81]
„Мајка-плашило“ (англиски: Freak Momma ) — песна на Mudhoney и Sir Mix-A-Lot од 1993 година.[82]
„Мама“ (англиски: Mama ) — музички албум на канадската рок-група Ноуминсноу (Nomeansno ) од 1982 година.[83]
„Мајчинска врска“ (англиски: Motheship connection ) — музички албум на американската фанк -група Парлемент (Parliament ) од 1975 година.[84]
„Матилда мајко“ (англиски: Matilda Mother ) — песна на британската рок-група Пинк Флојд (Pink Floyd ) од 1967 година.[85]
„Мајка со атомско срце“ (англиски : Atom Heart Mother ) — песна од истоимениот музички албум на Пинк флојд од 1970 година.[86]
„Мајка“ (англиски : Mother ) — песна на американската рок-група Тин вајт роуп (Thin White Rope ) од 1987 година.[87]
„Мама е тажна“ (англиски: Mamie is blue ) — песна на германската рок-група Фауст .[88]
„Како мојата мајка“ (српски : Као моја мати ) — песна на српскиот поп -пејач Здраво Чолиќ .[89]
„За илјада мајки“ (англиски: For A Thousand Mothers ) — песна на британската рок-група Џетро тал (Jethro Tull ) од 1969 година.[90]
Мајката како мотив во народната музика
„Да ми пукниш, стара мајко“ - македонска народна песна.[91]
„Аир да не сториш, мајко“ - македонска народна песна.[92]
„Сношти си дојдов од гурбет, мајко“ - македонска народна песна.[93]
"The Evolutionary Biology of Human Female Sexuality", by Randy Thornhill, Steven W. Gangestad [94]
"Motherhood - How should we care for our children?", by Anne Manne[95]
"Mother nature: maternal instincts and how they shape the human species", by Sarah Blaffer Hrdy [96]
Erih From, Umeće ljubavi . Beograd: Vulkan, 2017, стр. 133.
Македонски народни балади , Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 47-50.
Ѓорѓи Доневски, Сокол ми лета високо . Скопје: Културно-уметничкото друштво „Гоце Делчев“, 1978, стр. 25.
Народне приповетке . Београд: Просвета, 1963, стр. 82-83.
Вук Караџић, Српске народне приповијетке . Београд: Лагуна и Вукова задужбина, 2017, стр. 226-227.
Народне лирске песме . Београд: Просвета, 1963, стр. 79-79.
Народне лирске песме . Београд: Просвета, 1963, стр. 83-84.
Народне лирске песме . Београд: Просвета, 1963, стр. 79-82.
Bugarštice . Beograd: Rad, 1969, стр. 69-74.
Давид Албахари, Опис смрти . Београд: Српска књижевна задруга, 2004, стр. 14-25.
Современост број 3/2023, стр. 101-103.
Никола Ј. Вапцаров, Песни . Скопје: Македонска книга, Мисла и Култура, 1988, стр. 122-125.
Григор Витез, Песни . Мисла, Македонска книга, Култура, Наша книга и Детска радост, Скопје, 1990, стр. 15.
Григор Витез, Песни . Мисла, Македонска книга, Култура, Наша книга и Детска радост, Скопје, 1990, стр. 15-16.
Антологија руске лирике – X-XXI век. Књига II: Прва четвртина – средина XX века (авангарда и социјалистички реализам) . Београд: Paidea, 2007, стр. 167-168.
Ѓоко Здравески, Отсечки стварност . Скопје: Бегемот, 2019, стр. 39-40.
Неџати Зекирија, Орхан . Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 20-22.
Неџати Зекирија, Орхан . Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 87-88.
Неџати Зекирија, Орхан . Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 83-84.
Неџати Зекирија, Орхан . Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 73-75.
Јован Јовановиħ Змај, Краљевина Лаждишажди . Београд: Просвета, 1963, стр. 51-52.
Блаже Конески, Поезија . Скопје: Просветно дело, Редакција „Детска радост“, 2011, стр. 87-881.
Васил Куноски, Песни . Скопје: Просветно дело, Редакција „Детска радост“, 2004, стр. 23.
Васил Куноски, Песни . Скопје: Просветно дело, Редакција „Детска радост“, 2004, стр. 92.
Васил Куноски, Песни . Скопје: Просветно дело, Редакција „Детска радост“, 2004, стр. 33.
Васил Куноски, Песни . Скопје: Просветно дело, Редакција „Детска радост“, 2004, стр. 28.
Васил Куноски, Песни . Скопје: Просветно дело, Редакција „Детска радост“, 2004, стр. 24.
Владимир Мајаковски, Песме и поеме . Нови Сад: Академска књига, 2015, стр. 28.
Владимир Мајаковски, Песме и поеме . Нови Сад: Академска књига, 2015, стр. 38-39.
Desanka Maksimović, Izabrane pesme (peto dopunjeno izdanje). Beograd: BIGZ, 1985.
„Мајка дивљана“ во: Гиј де Мопасан, Изабране новеле (друга књига). Култура, Београд, 1950, стр. 198-207.
Коле Неделковски, Стихови . Кочо Рацин, Скопје, 1958, стр. 51.
Коле Неделковски, Стихови . Кочо Рацин, Скопје, 1958, стр. 71-72.
Живко Николовски, Низа ситно нанижана . Скопје: Детска радост, 1985, стр. 21.
Видое Подгорец, И сончогледите спијат . Скопје: Македонска книга, Детска радост, Култура, Мисла, Наша книга, 1990, стр. 8.
Никола Гелевски и Владимир Мартиновски (приредувачи), Џинџуџе во земјата на афионите: Антологија на македонскиот краток расказ . Скопје: Темплум, 2022, стр. 182-183.
Анте Поповски, Дрво што крвави . Скопје: Детска радост, Наша книга, Македонска книга, Култура, Мисла, 1991, стр. 75.
Анте Поповски, Дрво што крвави . Скопје: Детска радост, Наша книга, Македонска книга, Култура, Мисла, 1991, стр. 93-94.
Глигор Поповски, Маслинови гранчиња . Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 79-82.
Pjer Paolo Pazolini, Put i nebo . Beograd: Mali vrt, 2016, стр. 74-75.
Горан Петревски, Одбрани трудови . Скопје: Темплум, 2014.
Tadeuš Ruževič, Izabrane pesme . Beograd: Treći trg / Čigoja štampa, 2013, стр. 184-190.
Tadeuš Ruževič, Izabrane pesme . Beograd: Treći trg / Čigoja štampa, 2013, стр. 4.
Tadeuš Ruževič, Izabrane pesme . Beograd: Treći trg / Čigoja štampa, 2013, стр. 197.
„Izabrana bibliografija Jaroslava Sajferta“ во: Jaroslav Sajfert, Stub kuge . Beograd: Mali vrt, 2014, стр. 93-94.
Бошко Смаќоски, Модричка тетратка . Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 36.
Бошко Смаќоски, Модричка тетратка . Просветно дело, Редакција „Детска радост“, Скопје, 2004, стр. 76.
Savremena poljska poezija . Beograd: Nolit, 1964, стр. 20.
Васе Тодоров - Шлеговец, Магија на детството . Скопје: александар & александар, 2000, стр. 23.
Цветанка Трпкова, Раздавање на душата . Скопје: Темплум, 2023, стр. 79-80.
Оливера Ќорвезироска, Престапни години (прозен календар) . Скопје: Бегемот, 2021, стр. 155.
Оливера Ќорвезироска, Престапни години (прозен календар) . Скопје: Бегемот, 2021, стр. 162-163.
Оливера Ќорвезироска, Престапни години (прозен календар) . Скопје: Бегемот, 2021, стр. 308-309.
Оливера Ќорвезироска, Престапни години (прозен календар) . Скопје: Бегемот, 2021, стр. 153.
Danil Harms, Sto slučajeva . Beograd: Laguna, 2016, стр. 245-247.
Zbignjev Herbert, Izabrane pesme . Beograd: Treći trg – Čigoja štampa, стр. 128.
Vislava Šimborska, Izabrane pesme . Beograd: Treći trg, 2014, стр. 110.
Vislava Šimborska, Izabrane pesme . Beograd: Treći trg, 2014, стр. 125-126.
Кинотека на Македонија, Програма - ноември 2015
Пази се! Доаѓа Cinedays 13. Скопје: Младински културен центар, 2014, стр. 27.
Антологија на македонската чалгија / Antology of Macedonian Chalgia , Македон мјузик, МАКМ 00106, 2006.
Two Classic Albums from Faust, Collectors' Choice Music, CCM-179-2, 2000.
Zdravko Čolić, Sarajevo Koševo 2010 / Live, AZ PR Productions.
Ѓорѓи Доневски, Сокол ми лета високо . Скопје: Културно-уметничкото друштво „Гоце Делчев“, 1978, стр. 176.
Засекогаш со нас - 22 незаборавни песни/Forever with us - 23 unforgettable songs , CD 071, Мистер компани, 2003.
Macedonian Folklore Classics , Kiril Mančevski. Macedonian Radio and Television, MP 41035.