Астма
From Wikipedia, the free encyclopedia
Астма (од грчки: ἅσθμα) или задув — хронично воспаление на дишните патишта кое се одликува со различни повторувачки симптоми, реверзибилна опструкција и бронхоспазам[1]. Во вообичаени симптоми спаѓаат: тешко дишење, кашлање, стегање во градите и краток здив[2].
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/24/Asthma_attack-airway_%28bronchiole%29_constriction-animated.gif/220px-Asthma_attack-airway_%28bronchiole%29_constriction-animated.gif)
Се смета дека астмата е предизвикана од комбинација на генетски фактори и средината во која живееме. Дијагнозата се заснова на симптомите, одговорите на терапијата и спирометрија. Астмата се класифицира како атописка (вродена) и неатописка (стекната). Лечењето на акутните симптоми најчесто e со вдишување на краткоделувачки бета-2 агонисти (како што е салбутамол) и орално земање на кортикостероиди. Кај потешките случаи потребни се интравенски кортикостероиди, магнезиум сулфат и хоспитализација. Симптомите можат да се спречат со избегнување на предизвикувачите, како што се алергените и раздразнувачите како и употреба на инхалациони кортикостероиди. Долгоделувачките бета-агонисти или леукотриненски анатагонисти можат да се користат заедно со инхалационите кортикостероиди доколку симптомите на астмата не можат да се контролираат.