![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d3/Wien-_Parlament-Tacitus.jpg/640px-Wien-_Parlament-Tacitus.jpg&w=640&q=50)
Такит
римски историчар и сенатор / From Wikipedia, the free encyclopedia
Публиј Корнелиј Такит или Тацит[1] (латински: Publius Cornelius Tacitus; ок. 56 – ок. 120) — римски историчар и политичар, еден од најистакнатите во римската историографија.[2][3]
Публиј Корнелиј Такит Publius Cornelius Tacitus | |
---|---|
![]() Статуа на Такит пред Австрискиот парламент | |
Роден(а) | ок. 56 |
Починал(а) | ок. 120 (на ~64 г.) |
Занимање | историчар, политичар |
Активен | сребрено доба |
Академска заднина | |
Влијанија |
|
Академска работа | |
Гранка | историја |
Главни интереси | историја, биографија, говорништво |
Значајни дела | Агрикола Анали Дијалог за говорниците Германија Истории |
Влијаел врз | практично сета историска наука во западниот свет |
Во неговите книги „Анали“ и „Истории“ тој го обработува владеењето на царевите Тибериј, Клавдиј, Нерон и оние од Годината на четирите цареви (69).[4] Овие две дела ја опфаќаат историјата на Римското Царство од смртта на Октавијан Август (14) до смртта на Домицијан (96), иако има значителни лакуни (празнини) во текстовите какви што ги имаме денес.
Во делото „Дијалог за говорниците“ (Dialogus de oratoribus) се занимава со говорништвото. Во делото „Германија“ (De origine et situ Germanorum) ја обработува оваа голема погранична област во Европа и нејзините народи, а во „Агрикола“ (De vita et moribus Iulii Agricolae) ја обработува биографијата на неговиот тест, Гнеј Јулиј Агрикола (војсководецот заслужен за освојувањето на Британија). Аналите интересни како едно од првите сведоштва за прогонувањето на христијаните и Христовото распнување.