Рихард Вагнер (германски: Richard Wagner, 22 мај1813 – 13 февруари1883) — прочуен германски музичар од времето на романтизмот и иноватор во хармонијата, создавaјќи сопствени верзии на Gesamtkuntswerk, драмски композиции во кои сите уметности биле споени во едно. Како човек тој бил подготвен да го жртвува своето семејство и пријателите за каузата на својата музика. Неговиот антисемитизам го привлекол вниманието кон идеите за неговата работа како музичар. Во своите творби ги обработувал германските митолошки ликови, а внесувал и многу патриотски чувства. Во подоцнежниот период од кариерата, Вагнер ја уживал поддршката од кралот Лудвиг II од Баварија и бил во можност да создаде свој театар и фестивал во баварскиот град Бајројт. Тој ја развил употребата на „лајтмотив” (главен мотив) како основа на музичката творба. Неговиот прелудиум за трагичната љубов на Тристан и Изолда на светот му донел еден нов вид на хармонија.
Поврзано: Список на сценски дела од Рихард Вагнер и Список на композиции од Рихард Вагнер
Музичкиот труд на Вагнер е наведен во Каталогот на Вагнерови дела (германски: Wagner-Werk-Verzeichnis (WWV)) со 113 дела, вклучувајќи фрагменти и проекти.[1] Првото целосно научно издание на неговите музички дела во печатење започнало во 1970 година под покровителство на Баварската академија за ликовни уметности и Академијата на науките и книжевностите во Мајнц, и е во моментов под уредништво на Егон Вос. Ќе се состои од 21 том (57 книги) музика и 10 тома (13 книги) релевантни документи и текстови. Заклучно со октомври 2017 година, остануваат да се објават три тома. Издавач е Schott Music.[2]
Опери и музички драми
Вагнер, кој работел како диригент го доживеал првиот успех во 1842 година, во Дрезден со операта „Риенци“, заснована на новелата од Едвард Булвер-Литон. Една година подоцна, во 1843 година, со „Летечкиот Холанѓанец“, напишана според легенда запишана од Хајне за Холанѓанецот-дух кој пловел преку морињата, сѐ додека не ја нашол вистинската љубов. „Танхојзер“, во кој се зборува за средновековниот трубадур Танхојзер, била изведена во Дрезден во 1845 г. Вагнеровата вмешаност во револуцијата од 1848 година и бегството од Дрезден го довеле до следното драмско дело, „Лоенгрин“, во Вајмар. Четирите опери од тетралогијата „Прстенот на Нибелунзите“ - „Рајнско злато“, „Валкира“, „Самрак на боговите“ и „Зигфрид“ се ремек-дела на драмското и музичкото достигнување на Рихард Вагнер. Други негови драмски дела се „Тристан и Изолда“, „Нирнбершките мајстори-пејачи“, и последното дело, „Парсифал“.
Оркестарска музика
Најпознатите Вагнeрови оркестарски композиции се „Жртвуваната идила”, напишана за неговата втора жена, и „Козима”, за вонбрачната ќерка на Лист и поранешна жена на Рихард Вагнер.
Tomas Bernhard, Stari majstori. Komedija. Beograd: LOM, 2019, стр. 58-59.
Извори
Првостепени
Wagner, Richard (1983). Borchmeyer, Dieter (уред.). Richard Wagner Dichtungen und Schriften[Richard Wagner Seals and Writings] (10 vols.). Франкфурт на Мајна.
Conway, David (2012). Jewry in Music: Entry to the Profession from the Enlightenment to Richard Wagner. Кембриџ: Cambridge University Press. ISBN978-1-107-01538-8.
Dahlhaus, Carl (1995). „Wagner: (Wilhelm) Richard Wagner“. The New Grove Dictionary of Music and Musicians. 20. Лондон: Macmillan. стр.115–136. ISBN978-0-333-23111-1.
Daverio, John (2008). Tristan und Isolde: essence and appearance. (In Grey 2008, стр.115–133).
Joe, Jeongwon (2010). „Why Wagner and Cinema? Tolkien was wrong“. Во Joe, Jeongwon; Gilman, Sander L. (уред.). Wagner and Cinema. Блумингтон: Indiana University Press. ISBN978-0-253-22163-6.
John, Eckhardt (2004). „La musique dans la système concentrationnaire nazi“ [Music in the Nazi Concentration Camp System]. Во Huynh, Pascal (уред.). Le troisième Reich et la musique[The Third Reich and Music] (француски). Париз: Fayard. стр.219–228. ISBN978-2-213-62135-7.
Kienzle, Ulrike (2005). „Parsifal and Religion: A Christian Music Drama?“. Во Kinderman, William; Syer, Katherine Rae (уред.). A Companion To Wagner's Parsifal. Вудбриџ: Boydell & Brewer. стр.81–132. ISBN978-1-57113-457-8.
Lockspeiser, Edward (1978). Debussy, his Life and Mind: Volume 1, 1862–1902 (2nd. изд.). Кембриџ: Cambridge University Press. ISBN978-0-521-22053-8.
Naumann, Emil (1876). Italienische Tondichter, von Palestrina bis auf die Gegenwart[Italian Composers, From Palestrina to the Present Day] (германски). Berlin: R. Oppenheim. OCLC12378618.
Potter, Pamela R. (2008). Wagner and the Third Reich: myths and realities. (In Grey 2008).
Puffett, Derrick (1984). „Siegfried in the Context of Wagner's Operatic Writing“. Во John, Nicholas (уред.). Siegfried: Opera Guide 28. Лондон: Calder Publishing. ISBN978-0-7145-4040-5.
Ross, Alex (2008). The Rest Is Noise: Listening to the Twentieth Century. Лондон: Fourth Estate. ISBN978-1-84115-475-6.
Shaw, George Bernard (1898). The Perfect Wagnerite. Лондон: Grant Richards. Online version at Gutenberg, Retrieved 20 July 2010.
Sontag, Susan (21 февруари 1980). „Eye of the Storm“. The New York Review of Books. XXVII (2): 36–43. Reprinted as „Syberberg's Hitler“. Under the Sign of Saturn. New York: Farrar, Straus and Giroux. 1980. стр.137–165. ISBN978-0-86316-052-3.
Bruen, Hanan (Spring 1993). „Wagner in Israel: A conflict among Aesthetic, Historical, Psychological and Social Considerations“. Journal of Aesthetic Education. University of Illinois Press. 27 (1): 99–103. doi:10.2307/3333345. JSTOR3333345.
Coleman, Jeremy (2017). „The Body in the Library“. The Wagner Journal. 11 (1): 86–92.
Cormack, David (пролет 2005). „'Wir welken und sterben dahinnen': Carrie Pringle and the Solo Flowermaidens of 1882“. The Musical Times. Musical Times Publications Ltd. 146 (1890): 16–31. doi:10.2307/30044066. JSTOR30044066.
Karlsson, Jonas (2012). „'In that hour it began'? Hitler, Rienzi, and the Trustworthiness of August Kubizek's The Young Hitler I Knew“. The Wagner Journal. 6 (2): 33–47. ISSN1755-0173.
Grant, John (1999). „Excalibur: US movie“. Во Clute, John; Grant, John (уред.). The Encyclopedia of Fantasy. Лондон: Orbit Books. ISBN978-1-85723-893-8.
Warshaw, Hilary (2012). „No Sound of Music“. The Wagner Journal. 6 (2): 77–79. ISSN1755-0173.
von Westernhagen, Kurt (1980). „(Wilhelm) Richard Wagner“. Во Sadie, Stanley (уред.). Grove Dictionary of Music and Musicians. 20. Лондон: Macmillan Publishers.
Westrup, Jack (1980). „Conducting“. Во Sadie, Stanley (уред.). Grove Dictionary of Music and Musicians. 4. Лондон: Macmillan Publishers.
Richard Wagner Museum in the country manor Triebschen near Lucerne, Switzerland, where Wagner and Cosima lived and worked from 1866 to 1872. (In German).
"Wagner", BBC Radio 4 discussion with John Deathridge, Lucy Beckett and Michael Tanner (In Our Time, 20 June 2002)
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.