Лотарингија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Лотарингија (латински: Regnum Lotharii, Regnum Lothariense, Lotharingia; француски: Lothariense; германски: Reich des Lothar, Lotharingien, Mittelrech холандски: Lotharingen) било средновековно наследно кралство на Каролиншката империја. Ја сочинувало денешна Лорена (Франција), Луксембург, Сар (Германија), Холандија и источната половина на Белгија, заедно со делови од денешна Северна Рајна-Вестфалија (Германија), Рајнска област-Пфалц (Германија) и Норд (Франција). Името го добило по кралот Лотар II, кој ја добил оваа територија откако Кралството Средна Франција на неговиот татко, Лотар I, било поделено меѓу неговите три сина во 855 година.
Kingdom of Lotharingia / Duchy of Lotharingia Lotharingia
|
||
---|---|---|
Уредување | Monarchy |
Лотарингија произлегла од трипартитната поделба во 855 година на кралството Средна Франција, кое самото било формирано по трикратната поделба на Каролиншката империја со Верденскиот договор од 843 година. Конфликтот меѓу Источна и Западна Франција околу Лотарингија се засновал на фактот дека тоа биле старите франкиски татковини Австразија, па нивното поседување било прашање на голем престиж како вистински барател на франкското царско наследство.