From Wikipedia, the free encyclopedia
Брезовиот свиркач (науч. Phylloscopus trochilus) е вообичаено и широкораспространето грмушарче што се размножува низ северна и умерена Европа, од Ирска до источен Сибир. Го има и во Македонија. Таа е исклучиво птица преселница чија популација речиси целосно зимува под Сахара, во Африка.[2][3]
Брезов свиркач | |
---|---|
ⓘ, ⓘ | |
Научна класификација | |
Царство: | Животни |
Колено: | Хордови |
Класа: | Птици |
Ред: | Врапчевидни |
Семејство: | Phylloscopidae |
Род: | Phylloscopus |
Вид: | Брезов свиркач |
Научен назив | |
Phylloscopus trochilus (Linnaeus, 1758) | |
Подвидови | |
| |
Жолто: размножување (само лето) Сино: зимување Светлосино: преселба. |
Тоа е птица на отворени шумски предели со дрвја и покриена земја за гнездење, вклучувајќи ги најважно брезите, евлите и врбите. Гнездото обично го градат близу земјата, често во ниската вегетација. Како и повеќето грмушарчиња, и овој се храни со инсекти.[3]
Брезовиот свиркач е типично грмушарче, долго 11 - 12.5 см и тешко 7 - 15 грама. Одозгора е зеленкавокафеаво, а одоздола жолтеникавобело. Младенчињата се пожолти одоздола од возрасните. Многу е слично на еловиот свиркач, но птицата што не пее може да ја разликуваме по светлорозовикавожолтите нозе, за разлика од темнокафеавите или црни кај еловиот, подолгиот и посветол клун, поелегантната форма и подолгите примарни пердуви на крилјата. Песната му е едноставен повторувачки опаѓачки свиреж, додека повикот за контакт е двосложно ху-ит, за разлика од едносложното хвит кај еловиот свиркач.[2][3][4][5]
Има три подвида, кои се разликуваат во степенот на зелена и жолта боја на пердувите од запад кон исток, со птиците во централниот дел кои имаат покафеавкави тонови, а источните подоминантно зелени:[2]
Сите птици од овој вид се преселници, а подвидот P. t. yakutensis патува над 12.000 км од Сибир до јужна Африка, што е еден од најдолгите патишта за птица со таа големина.[2][4]
Живеалиштето на брезовиот свиркач се младите, отворени, џбунести шуми, со мали дрвја, вклучувајќи ги и плантажите со насади стари 10-20 години. Особено ги претпочита брезите, евлите и врбите, со многу лишаи, во близина на вода, како и грмушки од капини кои ги користи за криење на гнездото. Користи и млади и отворени зимзелени шуми.[4][6]
Половата зрелост ја достигнуваат на едногодишна возраст. Сезоната на парење трае од мај до јули. Гнездото, изградено од мов и тревки, со покрив, е добро скриено во грмушки или трева. Женката одеднаш несе 4-7 јајца кои ги инкубира две недели. По испилувањето, младенчињата остануваат во гнездото уште две недели. Животниот век на оваа птица може да достигне 12 години.
Најбројна популација од овој вид има во Скандинавија, каде е најчеста птица, со над 1.100 пара на км².[2] Во Европа има околу 56.000.000-100.000.000 пара, или 168.000.000-300.000.000 поединци, што е 25-49% од глобалната популација. Многу приближна бројка на вкупната светска популација би била 343.000.000-1.200.000.000 поединци. И иако популацијата е во благо опаѓање, поради широката распространетост и големиот број птици, според Црвениот список на МСЗП, класифициран е како вид со најмала загриженост.[7]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.