Бангсаморо
автономен регион на Филипините / From Wikipedia, the free encyclopedia
Бангсаморо, службено: Автономен Регион Бангсаморо во Муслимански Минданао или БАРММ (филипински: Rehiyong Awtonomo ng Bangsamoro sa Muslim Mindanao; англиски: Bangsamoro Autonomous Region in Muslim Mindanao, BARMM; арапски: منطقة بانجسامورو ذاتية الحكم, Minṭaqah Banjisāmūrū dhātiyyah al-ḥukm; магинданајски: Dairat nu Bangsamoro sa Muslim Mindanao a pegkamalan i ginawa) — автономен регион на Филипините, сместен во југозападниот дел на островот Минданао.
Бангсаморо باڠسامورو | ||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
автономен регион | ||||||||
Автономен Регион Бангсаморо во Муслимански Минданао Rehiyong Awtonomo ng Bangsamoro sa Muslim Mindanao Bangsamoro Autonomous Region in Muslim Mindanao منطقة بانجسامورو ذاتية الحكم فى مسلمى مينداناو Dairat nu Bangsamoro sa Muslim Mindanao a pegkamalan i ginawa | ||||||||
Од лево надесно, од горе надолу: Управата на Бангсаморо; Булингански Водопади, Ламитан; островот Панампанган, Сапа-сапа; пристаништето Пољок, Паранг; езерото Ланао кај Марави и ридот Педро Колина во Котабато | ||||||||
| ||||||||
Химна: Химна на Бангсаморо | ||||||||
Местоположба во рамките на Филипините | ||||||||
Земја | Филипини | |||||||
Островска група | Минданао | |||||||
Референдум | 21 јануари 2019 | |||||||
Преод | 26 февруари 2019 | |||||||
Воведена управа | 29 март 2019 | |||||||
Седиште | Котабато (де факто[б 1]) Паранг (де јуре[б 2]) | |||||||
Управа | ||||||||
• Вид | пренесена регионална парламентарна управа во склоп на унитарна претседателска република | |||||||
• Орган | Преодна управа | |||||||
• Валија (в.д.) | Саид Салендаб | |||||||
• Главен министер | Мурад Ебрахим | |||||||
• Заменици | Али Солајман (за главнината) Албакил Џикири (за островите) | |||||||
• Прет. на парламентот | Пангалијан Балиндонг | |||||||
Население (2020) | ||||||||
• Вкупно | 4.944.800 | |||||||
• Домаќинства | 832.908 | |||||||
Час. појас | PST (UTC+08:00) | |||||||
Покраини | 6
| |||||||
Градови | 3
| |||||||
Општини | 116 | |||||||
Барангаи | 2.590[б 3] | |||||||
Законодавни окрузи | 8 | |||||||
Јазици |
| |||||||
БДП (2021) | 284 милијарди ₱[3] | |||||||
Стапка на раст | ▲ (7,5%)[3] | |||||||
ИЧР | ▲ 0,646 (среден) | |||||||
Мреж. место | bangsamoro.gov.ph |
Создаден е како замена за Автономниот Регион во Муслимански Минданао (АРММ), со ратификација на органскиот закон по спроведениот дводелен референдум одржан на 21 јануари и 6 февруари 2019 г. во Западен Минданао. Ратификацијата е потврдена неколку дена подоцна од Изборната комисија на Филипините.
Основањето на Бангсаморо е плод на неколкугодишните мировни преговори помеѓу филипинската влада и неколку автономистички групи; особено истакнати меѓу нив се припадниците на Исламскиот ослободителен фронт Моро (МИЛФ), кои не го признавале АРММ и барале да се создаде регион со поголема самостојност. Во 2014 г. двете страни се согласиле на рамковен договор наречен Сеопфатен договор за Бангсаморо. По низа понатамошни преговори и расправи по извесни одредби на договорот, Конгресот на Филипините донел и ратификувал основен закон за регионот, денес наречен Органски закон за Бангсаморо; законот стапил на сила на 26 јули 2018 г.
И покрај прашањето на уставноста на регионот (поради бараниот парламентарен систем во држава со претседателски систем), судската власт немала приговори против органскиот закон, и потоа е спроведен дводелен референдум. Првиот бил за граѓаните АРММ по прашањето дали тој веднаш да се распушти и замени со Бангсаморо.[4][5][6] Вториот бил за жителите на соседните општини и барангаи во покраините Северен Ланао и Котабато по прашањето на нивното приклучување кон новиот регион.[7][8][9][10] По спроведената втора фаза, 63 барангаи од Котабато ѝ биле предадени на управата на Бангсаморо, зголемувајќи ја неговата територија.[11][7]
Бангсаморо го заменил АРММ како единствениот автономен регион со муслиманско мнозинство на Филипините.[12] Засега е во преодна фаза сè до 2025 г. Управата на Бангсаморо се смета за пробен случај во пошироката дебата околу уставните реформи и федерализмот.