![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/dd/Bundesarchiv_B_145_Bild-F004566-0002%252C_Darmstadt%252C_Internationaler_Kurs_f%25C3%25BCr_neue_Musik.jpg/640px-Bundesarchiv_B_145_Bild-F004566-0002%252C_Darmstadt%252C_Internationaler_Kurs_f%25C3%25BCr_neue_Musik.jpg&w=640&q=50)
Алеаторика
From Wikipedia, the free encyclopedia
Алеаторика (исто така алеаторна музика или случајна музика; од латинскиот збор alea, што значи „коцки“) е музика во која некој елемент од композицијата е оставен на случајноста, и/или некој примарен елемент за реализација на компонираното дело е препуштен на неговиот изведувач. Терминот најчесто се поврзува со постапки во кои елементот шанса вклучува релативно ограничен број на можности.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/dd/Bundesarchiv_B_145_Bild-F004566-0002%2C_Darmstadt%2C_Internationaler_Kurs_f%C3%BCr_neue_Musik.jpg/640px-Bundesarchiv_B_145_Bild-F004566-0002%2C_Darmstadt%2C_Internationaler_Kurs_f%C3%BCr_neue_Musik.jpg)
Терминот им бил познат на европските композитори преку предавања на акустичарот Вернер Мејер-Еплер на Дармштатските меѓународни летни курсеви за нова музика, во почетокот на 1950-тите. Според неговата дефиниција, „за еден процес се вели дека е алеаторичен ... ако неговиот тек е утврден воопшто, но детално зависи од случајноста“. (Meyer-Eppler 1957 harv error: no target: CITEREFMeyer-Eppler1957 (help)) Низ конфузија на германските поими Алеаторик (именка) и алеаториш (придавка) на Мејер- Еплер, неговиот преведувач создал нов англиски збор, „алеаторика“ (наместо да ја користи постојната англиска придавка „алеаторски“), кој брзо станал модерен и опстанал до денес. Jacobs 1966 harv error: no target: CITEREFJacobs1966 (help). Во поново време, воведена е варијантата „алеаторност“. (Roig-Francolí 2008 harv error: no target: CITEREFRoig-Francolí2008 (help))