From Wikipedia, the free encyclopedia
Муллахуьр (урус. Моллакент) — Дагъустан республикадин Дербент райондин чилерал алай Кьурагь райондин хуьр. Арабляр хуьруьхъ галаз «Муллахуьруьнсовет»дик акатзава.
Хуьр
|
Хуьруьнсоветдин юкь я.
Хуьр Дагъустан Республикадин Каспий гьуьлуьн кьерин кьулувиле, Дербент райондин кьибле пата, Рубас вацӀун сивел, Дербент шегьердилай 17 км кьибле пата чка кьунвайди я. Мукьвал алай хуьр: Арабляр.
1895 йисуз Муллахуьр Куьре округдин Уллу магалдин Аглоби хуьруьнжемятдик квай гъвечӀи азербайжан хуьр тир. Хуьруьн 7 кӀвале 36 касди уьмуьр гьалзавай [1]. XX виш йисан 1920-й йисарай гатӀумна иниз Кьурагь райондин Кутул хуьруьн эгьлияр къвез - къвез куьч жезвай [2]. ЦӀуру эгьлийрин эхтилатралди, хуьруьз сифте куьч хьанвай ксар 19 виш йисан, тахминан 1880 йисуз, арадал акъатнай. Къе хуьре кутулвийрилай гъейри, гьакӀни эхнигвияр, штулвияр ва муькуь хуьрерин эгьлийрини уьмуьр гьалзавайди я.
Хуьре кьулан мектеб, культурадин КӀвал, клуб, 10 тахтунин идарадин начагъхана, улубхана, аялрин бахча ва администрациядин дараматар авайди я. Вири хуьр газдив таъмин я, гила рекьериз асфальт чӀугунин кӀвалахар гатӀумнавайди я. Халкьдин «Образование» проэктдин куьмекдалди хуьре 240 чка гьакьарзавай, вири къулайвилер авай мектеб эцигнава.
Кьве вишелай пара ксариз вини дережадин чирвилер ава. Мирзоев Аллагьверди, Хаметов Сабир ва Нагиев Рамазан хьтин ксар — докторар ва илимрин кандидатар, ибур хуьруьн дамах я. Эхиримжи йисара, бизнесдал алахънавай ксарни пара хьана, абурукай Мирзоев Мирза, Алиев Нурмет хьтин бизнесменар хуьруьн социалвилинни - экономикадин ва культурадин уьмуьрда активдаказ иштирак ийизвайди я. Абурун такьатрин куьмекдалди хуьре цӀийи мискӀиндин эцигунар кьилиз акъатзава.
2002 йисан агьалияр сиягьдиз къачунин малуматрив кьурвал хуьре 978 касди уьмуьр гьалзавай [3]. Агьалидин вири лезгияр, суьнни - мусурманар я [4]. 1886 йисан Урусат Империядин агьалияр сиягьдиз къачунин нетижайриз килигна, 1886 йисуз хуьре 40 касди уьмуьр гьалзавай, вири азербайжанар тир.[5]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.