Athletic Bilbao

Athletic Club, odnosno Athletic Bilbao, španski je nogometni klub sa sjedištem u Bilbau.^[2]

Athletic Bilbao
Puno ime	Athletic Club
Nadimak	Los leones de San Mamés
Osnovan	1898.
Lokacija	Bilbao Španija
Adresa	Ibaigane, Alameda Mazarredo, 23 - 48009 Bilbao
Boje
Stadion	San Mamés[1]
Kapacitet	53.289
Predsjednik	Aitor Elizegi
Menadžer	Ernesto Valverde
Liga	La Liga
Federacija	RFEF
Konfederacija	UEFA
Pozicija 2023/24.	5. mjesto
Uspjesi	35 La Liga: 8 Kup kralja: 24 Španski superkup: 3 Kup Eve Duarte: 1
Domaći Gostujući Treći
Veb-sajt	athletic-club.net
Soccerball_current_event.svg

Historija

Nogomet je u Baskiju došao posredstvom engleskih trgovaca. Novi je sport polahko uzimao maha i počeo potiskivati tradicionalne sportove tog područja. Tako nastaju i prvi klubovi Bilbao FC osnovan od strane engleskih rudara i lučkih radnika i Athletic Club, osnovan od strane baskijskih studenata koji su se vratili sa studija u Engleskoj. Ova dva kluba spajaju se 1902. u jedan pod nazivom Club Vizcaya a 1903. nastaje Athletic Club de Bilbao.

Isprva su klupske boje bile plavo-bijele, no 1910. službene klupske boje su crveno-bijele okomite pruge koje su i danas zaštitni znak ovog kluba. Čini se da je razlog za odabir ovih boja bila činjenica što su lučki radnici iz Sunderlanda donijeli vlastite dresove iz svog grada kao poklon domaćinima, a ti su dresovi bili crveno-bijeli. No, postoji i druga verzija da se promjena dogodila iz vrlo praktičnog razloga, a taj je da je u to vrijeme cijena crvene tkanine bila znatno niža od plave. Od samih početaka klub počinje ostvarivati zapaženije rezultate.

Klub nikada nije ispao iz španske La Lige od njenog osnivanja 1928. i time je uz bok velikanima kao što su Real Madrid ili Barcelona. Klub je jedan od najtrofejnijih u Španiji; osam je puta bio prvak La Lige, a 24 puta pobjednik Kupa kralja. Osvojili su još i superkup 1985. te igrali finale Kupa UEFA 1977.

Nadimci kluba su Rojiblancos ili Zurigorri po klupskoj boji, crveno-bijelim prugama, i Los Leones po mjestu gdje je stadion kluba, a koji je smješten uz crkvu San Mames, sveca koga su bacili lavovima koji su ga odbili pojesti.

Od samih početaka kluba vođeni su krilaticom Con cantera y afición, no hace falta importación tj. S domaćim igračima i navijačima nema potrebe za strancima. Tako cantera postaje službeni stav vodstva kluba iz Bilbaa, ali i ostalih baskijskih klubova tog doba kao što su CD Alaves, Real Union, Arenas Club de Getxo i Real Sociedad. Tih pet timova bili su među deset osnivača španske La Lige. Do danas je jedino Athletic ostao vjeran ovom stavu tako da u klubu mogu igrati samo igrači rođeni u Baskiji i/ili oni čiji su bliski preci baskijskog porijekla. Ipak su to pravilo ponešto ublažili u osamdesetim godinama 20. vijeka kada je dopušteno da u klubu igraju igrači koji su nogometno odrastali u Baskiji.

Pod Francom je klub morao mijenjati ime u Atlético Bilbao jer je Franco odredio da se ne smiju koristiti strane riječi u imenima klubova i organizacija.

U posljednjih dvadesetak godina klub ne uspijeva ostvariti neke veće rezultate, ponajviše zbog ustrajnosti u provođenju cantere. Nekoliko puta je klub uspijevao izboriti nastup u evropskim kupovima, a 1998. pod vodstvom Luisa Fernandeza postali su viceprvaci Španije, izborivši tako Ligu prvaka. Ipak, u posljednjih nekoliko godina klub tavori u sredini ili pri dnu tabele. Protekle dvije sezone klub se grčevito bori za opstanak. Unatoč svemu, prema istraživanjima ugledne novine El Mundo 78% navijača ovog kluba bi radije vidjelo svoj klub u drugoj ligi negoli da se odrekne stava da u klubu igraju isključivo baskijski igrači. Tako ovaj klub ostaje jedan od rijetkih klubova koji se protive pravilima modernog nogometa i pokušavaju kroz razvoj mladih domaćih igrača ostaviti traga u današnjem nogometu. Mnogi ovakvu politiku nazivaju rasističkom i ksenofobičnom, ali oni koji brane ovaj stav naglašavaju kako je njima važnije da igrači na prvom mjestu imaju ljubav prema klubu i da razumiju šta klub znači navijačima, a što nije slučaj s mnogim strancima koji dolaze u klubove španske lige.

Trofeji

^[3]

• La Liga:
  • Prvaci (8): 1930, 1931, 1934, 1936, 1943, 1956, 1983, 1984.
  • Viceprvaci (7): 1932, 1933, 1941, 1947, 1952, 1970, 1998.
• Kup kralja:
  • Pobjednici (24): 1903, 1904, 1910, 1911, 1914, 1915, 1916, 1921, 1923, 1930, 1931, 1932, 1933, 1943, 1944, 1944/45, 1950, 1955, 1956, 1958, 1969, 1973, 1984, 2024.
  • Finalisti (16): 1905, 1906, 1913, 1920, 1942, 1949, 1953, 1966, 1967, 1977, 1985, 2009, 2012, 2015, 2020, 2021.
• Španski superkup:
  • Pobjednici (3): 1984, 2015, 2020/21.
  • Finalisti (2): 1983, 2009.
• Kup Eve Duarte:
  • Pobjednici (1): 1950.
  • Finalisti (1): 1945.

Trenutni sastav

11. 9. 2021.^[4] Napomena: Zastave pokazuju reprezentaciju kao što je definisano pravilima podobnosti FIFA-e. Igrači mogu imati više od jednog ne-FIFA-inog državljanstva.

Br. Poz. Nacija Igrač 1 G Unai Simón 2 O Álex Petxa 3 O Unai Núñez 4 O Iñigo Martínez 5 O Yeray Álvarez 6 V Mikel Vesga 7 N Álex Berenguer 8 V Oihan Sancet 9 N Iñaki Williams 10 N Iker Muniain (kapiten) 11 N Jon Morcillo 12 O Daniel Vivian 13 G Jokin Ezkieta 14 V Dani García 15 O Iñigo Lekue

Br. Poz. Nacija Igrač 16 V Unai Vencedor 17 O Yuri Berchiche 18 V Óscar de Marcos (2. kapiten) 19 V Oier Zarraga 20 N Asier Villalibre 21 O Ander Capa 22 N Raúl García (3. kapiten) 23 O Peru Nolaskoain 24 O Mikel Balenziaga 26 G Julen Agirrezabala 30 N Nico Williams 31 O Aitor Paredes 32 V Beñat Prados 33 N Nico Serrano 34 N Juan Artola

Treneri kroz historiju

Mr. Shepherd (1910–11)[5] Billy Barnes (1914–16) Bez trenera (1916–19) Billy Barnes (1920–21) Mr. Burton (1921–22) Juan Arzuaga (1921–22) Fred Pentland (1922–25) Ralph Kirby (1925–26) Lippo Hertzka (1926–29) Fred Pentland (1929–33) Patricio Caicedo (1933–35) William Garbutt (1935–37) Roberto Etxebarria (1939–40) Juan Urquizu (1940–47) Harry Bagge (1947–49) José Iraragorri (1949–52) Antonio Barrios (1952–55) Ferdinand Daučík (1945–57) Baltasar Albéniz (1957–58)

Martim Francisco (1958–60) Juan Antonio Ipiña (1960–62) Ángel Zubieta (1962–63) Juan Otxoantezana (1963–64) Antonio Barrios (1964–65) Agustín Gaínza (1965–68) Rafael Iriondo (1968–69) Ronnie Allen (1969–71) Salvador Artigas (1971–72) Milorad Pavić (1972–74) Rafael Iriondo (1974–75) Koldo Aguirre (1975–79) Helmut Senekowitsch (1979–81) Iñaki Sáez (1981) Javier Clemente (1 juli 1981 – 30 juni 1986) José Ángel Iribar (1986–87) Howard Kendall (1 juli 1987 – 12 novembar 1989) Txetxu Rojo (13 novembar 1989 – 30 juni 1990) Javier Clemente (1 juli 1990 – 17 mart 1991)

Iñaki Sáez (1991–92) Jesús Aranguren (25 Feb 1992 – 30 juni 1992) Jupp Heynckes (1 juli 1992 – 30 juni 1994) Javier Irureta (1 juli 1994 – 19 mart 1995) José María Amorrortu (20 mart 1995 – 30 juni 1995) Dragoslav Stepanović (1 juli 1995 – 17 mart 1996) José María Amorrortu (18 mart 1996 – 30 juni 1996) Luis Fernández (1 juli 1996 – 30 juni 2000) Txetxu Rojo (1 juli 2000 – 30 juni 2001) Jupp Heynckes (1 juli 2001 – 30 juni 2003) Ernesto Valverde (1 juli 2003 – 30 juni 2005) José Luis Mendilibar (1 juli 2005 – 31 oktobar 2005) Javier Clemente (31 oktobar 2005 – 30 juni 2006) Félix Sarriugarte (1 juli 2006 – 27 novembar 2006) Mané (28 novembar 2006 – 18 juni 2007) Joaquín Caparrós (1 juli 2007 – 30 juni 2011) Marcelo Bielsa (7 juli 2011 – 30 juni 2013) Ernesto Valverde (1 juli 2013–)

Dresovi kroz historiju

1903.	1910.	1913.	1950.	1970.	1982.	1996.	2004.	2009.

Statistika

Najviše nastupa

#	Nogometaš[6]	Period	Ukupno	Liga	Kup	Evropa	Ostalo
1.	Iribar	1962–1980	614	466	93	49	6
2.	Rojo	1965–1982	541	414	87	34	6
3.	Etxeberria	1995–2010	514	441	41	26	2
4.	Gaínza	1939–1959	486	381	99	6	–
5.	Orúe	1950–1968	480	391	73	16	–
6.	Iraola	2003–	476	384	49	41	2
7.	Larrazábal	1990–2004	445	390	37	18	–
8.	Canito	1948–1963	435	354	75	6	–
9.	Guerrero	1992–2006	430	372	41	15	2
10.	Argote	1977–1990	427	332	68	18	9

Najbolji strijelci

#	Nogometaš[6]	Period	Ukupno	Liga	Kup	Evropa	Ostalo	Prosjek
1.	Zarra	1940–1955	333	252	81	-	-	0,95
2.	Dani	1974–1986	199	147	37	11	4	0,50
3.	Arieta	1951–1966	170	136	30	4	-	0,56
4.	Panizo	1938–1955	163	126	37	-	-	0,40
5.	Gaínza	1939–1959	149	119	29	1	-	0,30
6.	Gorostiza	1929–1940	148	111	37	-	-	0,79
7.	Bata	1929–1936	141	105	36	-	-	0,90
8.	Artetxe	1950–1965	133	105	23	5	-	0,39
9.	Urzaiz	1996–2007	129	116	12	1	-	0,31
10.	Uriarte	1962–1974	120	90	22	8	-	0,30
11.	Llorente	2005–2013	118	85	17	16	-	0,35