Haplodiploidni sistem određivanja spola

Razlikovati: Diploid ili Haploid.

Haplodiploidija je sistem određivanja pola u kojem se mužjaci razvijaju iz neoplođenih jaja i haploidni su, a ženke se razvijaju iz oplođenih jaja i diploidne su.^[1] Haplodiploidija se ponekad naziva arenotokija.

U Hymenoptera, sistem određivanja pola uključuje haploidne mužjake i diploidme ženke.

Haplodiploidija određuje spol kod svih pripadnika reda insekata Hymenoptera (pčele, mravi i ose)^[2] i Thysanoptera (tripsi).^[3] Sistem se također sporadično javlja kod nekih pauka i grinja, Hemiptera, Coleoptera (potkornjak) i Rotifera.

U ovom sistemu, spol je određen brojem skupova hromosoma koje jedinka dobije. Potomstvo nastalo spajanjem spermatozoida i jajeta razvija se kao ženka, a neoplođeno jaje se razvija kao mužjak. To znači da mužjaci imaju upola manji broj hromosoma od (diploidnih) ženki i da su haploidni.

Haplodiploidni sistem određivanja spola ima niz posebnosti. Naprimjer, mužjak nema oca i ne može imati sinove, ali ima djeda i može imati unuke. Dodatno, ako eusocialna kolonija insekata ima samo jednu maticu, a ona se parila samo jednom, tada je srodstvo između radnika (diploidnih ženki) u košnici ili gnijezdu Šablon:3/4. To znači da su radnici u takvim monogamnim kolonijama s jednom kraljicom znatno bliži povezani nego u drugim sistemima za određivanje spola, gdje srodstvo braće i sestara obično nije više od Šablon:1/2. To je ta tačka koja pokreće teoriju srodničke selekcije o tome kako je eusocijalnost evoluirala.^[4] Whether haplodiploidy did in fact pave the way for the evolution of eusociality is still a matter of debate.^[5][6]

Još jedna karakteristika haplodiploidnog sistema je da će recesivni smrtonosni i štetni aleli biti brzo uklonjeni iz populacije jer će automatski biti eksprimirani kod mužjakaa (dominantni smrtonosni i štetni aleli se uklanjaju iz populacije svaki puta kada se pojave, kao što ubijaju svaku jedinku u kojojk se pojave).^[3]

Također pogledajte

• Ploidija
• Pseudo-arrenotokija
• Spolna diferencijacija
• Sistem određivanja spola
• Hromosom X
• Hromosom Y

Reference

1. King, R.C.; Stansfield, W.D.; Mulligan, P.K. (2006). A dictionary of genetics (7th izd.). Oxford University Press. str. 194. ISBN 978-0-19-530761-0.
2. Grimaldi, D.; Engel M.S. (2005). The evolution of the insects. Cambridge University Press. str. 408. ISBN 978-0-521-82149-0.
3. White, Michael J.D. (1984). "Chromosomal mechanisms in animal reproduction". Bolletino di Zoologia. 51 (1–2): 1–23. doi:10.1080/11250008409439455. ISSN 0373-4137.
4. Grimaldi, D.; Engel M.S. (2005). The evolution of the insects. Cambridge University Press. str. 465. ISBN 978-0-521-82149-0.
5. Hughes, W.O.H.; et al. (2008). "Ancestral monogamy shows kin selection is key to the evolution of eusociality". Science. 320 (5880): 1213–1216. Bibcode:2008Sci...320.1213H. doi:10.1126/science.1156108. PMID 18511689. S2CID 20388889.
6. Edward O. Wilson (2005). "Kin Selection as the Key to Altruism: Its Rise and Fall". Social Research. 72 (1): 159–166. JSTOR 40972006.

Dopunska literatura

• Beye, Martin; et al. (1999). "Unusually high recombination rate detected in the sex locus region of the honey bee (Apis mellifera)". Genetics. 153 (4): 1701–1708. doi:10.1093/genetics/153.4.1701. PMC 1460844. PMID 10581277.
• Wu, Z.; et al. (2005). "Single-locus complementary sex determination absent in Heterospilus prosopidis (Hymenoptera: Braconidae)". Heredity. 95 (3): 228–234. doi:10.1038/sj.hdy.6800720. PMID 16077738.
• Ratnieks, Francis (1988). "Reproductive harmony via mutual policing by workers in eusocial hymenoptera". American Naturalist. 132 (2): 217–236. doi:10.1086/284846. JSTOR 2461867. S2CID 84742198.

Vanjski linkovi

Šablon:Eusocijalnost