Бакъ
From Wikipedia, the free encyclopedia
Бакъ (символ: ) ккола Бакъулабин абулеб системаялъул (гIурус мацIалда — Солнечная система) бакьулъ бугеб цIва.
Бакъ | |
---|---|
Names | Бакъ, Sol,[1] Sól, Гьелиос[2] |
Сипатал | Соларияб (инг. solarcode: en is deprecated )[3] |
Халкквеялъул баянал | |
Ракьалдаса гьоркьохъеб манзил |
1 ≈ 1,496⋅108 km[4] 8 min 19 s at light speed |
Визуалияб гвангъи (V) | −26.74[5] |
Абсолютияб магнитуда | 4.83[5] |
Спектралияб классификация | G2V[6] |
Металлъи | Z = 0.0122[7] |
Ангуларияб роцен |
31.6–32.7 minutes of arc[8] 0.527–0.545 градус |
Орбиталиял тӀабгӀал | |
Рахьдал нухалъул гӀищалдаса гьоркьохъеб манзил |
≈ 2,7⋅1017 км ≈ 29,000 канлъул лъагӀел |
Галактикияб период | (2.25–2.50)·108 yr |
Хехлъи |
≈ 251 км/с (Рахьдал нухалъул центералда сверун орбита) ≈ 20 км/с (цӀваялъул гӀагарлъухъ ругел цогидал цӀвабзазул гьоркьохъеб хехлъиялда хурхун) ≈ 370 км/с[9] (relative to the cosmic microwave background) |
Физикиял сипат-суратал | |
Экваториалияб радиус |
695,700 км,[10] 696,342 км[11] 109 × Ракьалъул радиус[12] |
Экваториалияб горсвери |
4,379⋅106 km[12] 109 × Ракь[12] |
Flattening | 9⋅10-6 |
ТӀасалъиялъул гӀатӀилъи |
6,09⋅1012 km2[12] 12 000 × Earth[12] |
Volume |
1,41⋅1018 km3[12] 1 300 000 × Earth |
Масса |
1,9885⋅1030 kg[5] 332 950 Earths[5] |
Гьоркьохъеб гъункел |
1,408 g/cm3[5][12][13] 0,255 × Earth[5][12] |
Центералъулаб гъункел (моделхинабураб) |
162,2 g/cm3[5] 12,4 × Earth |
Equatorial surface gravity |
274 m/s2[5] 28 × Earth[12] |
Moment of inertia factor | 0,070[5] (estimate) |
Escape velocity (from the surface) |
617,7 km/s[12] 55 × Earth[12] |
Temperature |
Center (modeled): 1,57⋅107 K[5] Photosphere (effective): 5772[5] Corona: ≈ 5⋅106 K |
Luminosity (Lsol) |
3,828⋅1026[5] ≈ 3,75⋅1028 lm ≈ 98 lm/W efficacy |
Color (B-V) | 0.63 |
Mean radiance (Isol) | 2,009⋅107 W·m−2·sr−1 |
Age | ≈ 4.6 billion years (4,6⋅109 years) [14][15] |
Rotation characteristics | |
Obliquity |
7.25°[5] (to the ecliptic) 67.23° (to the galactic plane) |
Right ascension of North pole[16] |
286.13° 19 h 4 min 30 s |
Declination of North pole |
+63.87° 63° 52' North |
Sidereal rotation period (at equator) |
25.05 d[5] |
(at 16° latitude) |
25.38 d[5] 25 d 9 h 7 min 12 s[16] |
(at poles) | 34.4 d[5] |
Rotation velocity (at equator) |
7,189⋅103 km/h[12] |
Photospheric composition (by mass) | |
Hydrogen | 73.46%[17] |
Helium | 24.85% |
Oxygen | 0.77% |
Carbon | 0.29% |
Iron | 0.16% |
Neon | 0.12% |
Nitrogen | 0.09% |
Silicon | 0.07% |
Magnesium | 0.05% |
Sulphur | 0.04% |
Гьелда сверун сверулел руго планетаби жидер спутникалгун, астероидал, кометаби, метеорал (жидеде "рортулел цIваби"-ян абулел) ва гь. ц.
Бакъалда сверун буго 8 кIудияб планета. Амма гьел киназдасаго, цадахъ росун цIаниги, Бакъ бакIаб буго 750 нухалъ.
Бакъалдаги ракьалдаги гьоркьоб бугеб манзил бащадаб буго 149,6 миллион километралда (гьеб буго гьоркьохъеб къадар). Бакъул канлъиялъ гьеб манзил тола 8 минутги 20 секундагIан заманалда.
Ракьалдаса Бакъ бакIаб буго 333 азаргогIан нухалъ. Бакъалъул радиус 696 азарго километралда бащадаб буго, ай ракьалъулалдаса 109 нухалъ цIикIкIун. Щибаб секундалъ канлъадеги сверун Бакъалъул бакIлъи дагьлъула 4 миллион тоннаялъ, амма гьелъул жиндирго бакIлъиялда данде гьеб гIемераб жо кколаро.
Бакъалъул спектралияб класс буго G2V (V ккола рималъулаб "5") ва гьеб рикIкIуна тIугьилаб карликӀлъун. Бакъалда тIаса рахъалъул хинлъи гIагараб буго 6 азарго градусалде, гьелъул бакьулъ бугеб хинлъи рикIкIуна 10—15 миллион градусалда бащадаблъун, щайгурелъул гьединаб температура (хинлъи) къваригIуна цIвабзазда жаниб водородалъул гелий лъугьунел Термоядерниял реакцияби лъугьине ккани.
Астрономазул баяназда рекъон, Бакъалъ гьанжелъагIан бан буго 5 миллиардгIан сон ва гьедигIанго жеги базеги буго.
Гьеб заманалде (5 млрд соналдаса) гьеб понцIон бачIун кIодолъизе буго, ай Бакъалъул лъугьуна багIараб гигант абураб цIва.
Гьелдаса хадуб гьелъ тIаса хъал (слой) рехизе буго ва хутIизе буго жибго бакьулъ букӀараб ядро. Гьединаб цIваялде абула хъахIаб карликӀилан. ХъахIал карликӀал ккола цIакъ гьитIинал, амма цIакъ ракIал цIвабзазул тайпа.