From Wikipedia, the free encyclopedia
ШигӀи́ял (ГӀараб: شيعة, [ˈʃiːʕa] — «къокъа», «цо рахъ ккурал»,[1]) — чанго жамагӀатал жинда жаниб рачулел исламалъул къокъа, жинца ГӀали ибн Абу ТӀалиб (МухӀамад аварагасул вацгӀал ва асхӀаб) ва гьесул наслуялъул чагӀи гурого МухӀаммад аварагасул рухӀаниял ирсилаллъун рикӀкӀулареб[2]. Къваридаб магӀнаялда, гьедин абула шӀигӀиял-иснагӀашариязда (бищун тӀибитӀараб шигӀизмаялъул къокъа). ШигӀитазул къокъаби гӀемер ругел бакӀал ккола Иран, Азарбижан, БахӀрейн, ГӀиракъ ва Ливан, ва гьединго Йемен, Афгъанистан, Турция, Сирия, Кувейт, Пакистан, ЦГӀИ, Таджикистан.
Исламалъул рукнаби
Тарих ва вакилзаби
Аслиял къокъаби
Къосарал къокъаби
ТІахьал ва къанунал
Маданият ва жамагІат
|
Гьаб бутІа жеги хІадурун гьечІо. Нужеца проекталъе кумек гьабула, гьеб къачІан ва гьелда тІаде жо жубан. |
БатӀи-батӀиял къиматазда рекъон, шигӀияллъун ккола тӀолго бусурзабазул 10 % бахъун 20 % щун[3][4][5][6]. В настоящее время последователи различных шиитских общин существуют практически во всех мусульманских, европейских и американских странах. Мусульмане-шииты составляют большинство населения в Иране, Азербайджане, Ираке и Бахрейне[7]. Шиитского вероучения придерживаются по разным оценкам от 27 %[8] до 35 %[9] населения Ливана; до 30 % в Кувейте[10].
Афгъанистаналда шигӀиязул бутӀа бахула халкъалъул 15 %-алдаса 19 % -алда щвезегӀан[11][10] страны. К ним относятся хазарейцы (в основном шииты-имамиты, есть отдельные группы исмаилитов), часть чараймаков (последователи исмаилизма)[12] и фарсиваны.
СагӀудиязул ГӀарабиялъ шигӀица ккола тӀолго мамлакаталъул халкъалъул 15 %. Гьезги аслияб къагӀидаялъ гӀумру гьабула Катиф, Даммам ва ал-Хаса абурал бакӀазда[13].
ШигӀияб мазгьаб буго Шималияб Индияллъул ва Пакистаналъул миллатазда гьоркьоб тӀибитӀун, гьездаса ккола: балти, ва гьединго буришал (исмагӀилиял) ва цщ-цщ пуштун къокъаби: Халип:Буссинабун гьечӀо 3, гӀемерисел Халип:Буссинабун гьечӀо 3 ва цо бутӀа Халип:Буссинабун гьечӀо 3. ШигӀизмалъул исмагӀилияб тӀеладе гъорлъ уна Таджикистаналъул МугӀрул-Бадахшан областалъул халкъ — памир миллатал (язгъулямал хутӀизегӀан).
Россиялда шигӀиязул къадар гӀемер гьечӀо. Гьеб тӀелалде гъорлъ уна Дагъистаналда гӀумру гьабулел татал, Мискинджа росдал лезгинал, ва гьединго Дагъистаналъул азарбижан жамагӀатал. Гьединго Россиялда гӀумру гьабулел азарбижаназул цӀцӀикӀкӀарасел ккола шигӀиял (жибго Азарбижаналда бусурманаб халкъалъул къадаралдаса 85 % ккола шигӀиял[14]).
Гьаб бутІа жеги хІадурун гьечІо. Нужеца проекталъе кумек гьабула, гьеб къачІан ва гьелда тІаде жо жубан. |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.