Зирараб лабиал–веларияб аппроксимант буго рагьукъаб гьаркьил тип, жибги хӀалтӀизабулеббатӀи-батӀиял кӀалъал мацӀазда , эздаго гъорлӀ аварги инглисги. Гьеб гьаракь бихьизабула ⟨ w ⟩ хӀарпалдалъун инглис алфабеталда;[1] гьединго, интернационалаб фонетикияб алфабеталда гьеб гьаракь бихьизабулеб симбол буго ⟨ w ⟩ , яги лъедерго хӀалтӀизабулеб [ɰʷ] , эквивалентияб X-SAMPA симбол буго w
. Авар ортографиялда гьеб гьаркьие хъвала кириллияб ⟨ в ⟩ . ЦӀикӀкӀанисел мацӀазда эб буго тӀасияб нахъисеб гургинлъараб рагьараб [u] -ялъул бащдарагьараб аналог. МацӀазул инвенториял хартазда цогидал лабиаллъарал велариял рагьукъалгун , /w/ лъун букӀине бегьула гьел рагьукъалгун цого хӀобода. Рагьукъазул харталда руго цохӀо лабиалабги велариябги хӀубал, /w/ батизе бегьула веларияб хӀобода, (би)лабиалаб хӀобода, яги кӀиялдаго. Гьеб лъейиги букӀине бегьула фонетикияздаса цӀикӀкӀаниселъ фонологиял критериязда хурхараб.
Краткие факты Зирараб лабиал–веларияб аппроксимант, w ...
Зирараб лабиал–веларияб аппроксимант ИФА номер 170
Рижа (decimal) & #119;
Юникод (hex) U+0077 X-SAMPA w
Брайл
Закрыть
Краткие факты Къанккураб лабиал–веларияб аппроксимант, w͍ ...
Къанккураб лабиал–веларияб аппроксимант
Закрыть
Зирараб лабиал–веларияб аппроксиманталъул ружби:
Элъул абул куц буго аппроксимантаб , эб бахъула артикулациялъул бакӀалда гьаркьил нух чӀедер гьабун, турбулентияб хӀухьлачвахи лӀугьинабулебгӀан цӀакъ гурого. Аппроксиманталъул тип буго хъищтӀулеб яги бащдарагьараб . ХъищтӀулеб , яги глайд терминалъ бихьизабула /w/ гьаркьил багъари (хъищтӀи) /u/ гьаркьил позициялдаса хадуб бугеб рагьаралъул позициялде. Бащдарагьараб абун терминалъ бихьизабула гьеб гьаракь жиндир лӀугьиналда гьаркьилаб букӀаниги, эб 'силлабияб' гьечӀолъи (элъ гӀуцӀуларо силлабалъул ракӀ).
Элъул абул бакӀ буго лабиаллъараб веларияб , эб бахъула мацӀалзул нахъисеб рахъ тамахаб хвенхиде (велумалде) борхун, цадахъго кӀутӀбиги гургин гьарун . Цо-цо мацӀазда, япон ва, батизе бегьула, хьондасел ирокез мацӀал гӀадал, жидер, [w] хъван бихьизабулеб, кӀутӀби дандецун (гургинлъиниги гьечӀого) бахъулеб гьаракь бугел, эб ккола унгояб лабиал–веларияб (лабиаллъараб велариялде данде ккун) рагькъаблъун. ГӀагарарал транскрипциязда [w] хъваялдаса уна гьединал бакӀазда, яги хӀалтӀизабун букӀине бегьула гъоркьа-гургинаб диакритик, [w̜] .
Элъул фонация буго зирараб, эб бахъулаго гьаркьил рухьадал сородула.
Эб буго кӀалзул рагьукъаб : эб бахъулаго хӀухьел къватӀибе бачӀуна цохӀо кӀалдисан.
Эб буго централаб рагьукъаб : бахъулаго хӀухьалил чвахъи уна битӀун мацӀазул централтӀасан, хьолбохъан гуреб.
ХӀухьел чвахул механизм буго пулмонияб : эб бахъула цохӀо интеркосталалги (хьалагӀучӀазда гьоркьосел) абдоминалалги (чохьол) ччорбаздалъун хӀухьел къватӀибе цун, цӀиккӀанисел гьаркьалго гӀадин.
Подробнее МацӀ, РагӀи ...
МацӀ
РагӀи
ИФА
МагӀна
Баянал
Абхаз
ау аҩы /awawë
[awaˈɥə]
'чи'
Ралагье: Абхаз фонология
Авар
вац
Ралагье: Авар фонология
Алеманн
Берналъул герман
Giel
[ɡ̊iə̯w]
'вас'
Аллофонлъун буго [ l ] -алъе
ГӀараб
Гьанжесеб стандарт
وَرْد /ward
[ward]
'роза'
Ралагье: ГӀараб фонология
Ассам
ৱাশ্বিংটন /Wašińton
[waʃiŋtɔn]
'Вашингтон'
Баск
lau
[law]
'ункъго'
Беларус с
воў к /vowk
[vɔwk]
'бацӀ'
Ралагье: Беларусс фонология
Бенгал
ওয়াদা /wada
[wada]
'рагӀи кьезе'
Аллофонлъун буго [ o ] ва [ u ] гьаркьазе, рагӀул байбихьуда рагьараб ккани. Ралагье: Бенгал фонология
Бербер
ⴰⵡ ⴰⵍ /äwäl
[æwæl]
'кӀалъай'
Бретон
nav
[ˈnaw]
'ичӀго'
Болгар
Гаргарул
л опата /lopata
[wo'patɐ]
'бел'
Гьанжесеб абулеб куц /ɫ / гьаркьил, унеб бугеб гьаракь хиси. Ралагье: Болгар фонология
Перник диалектал
Гьеб диалекталда цебегоялдаса нахъего бугеб традиция ккола /ɫ/ гьаракь /w/ гӀадин аби, пол мацӀалдаго гӀадин. Стандартаб мацӀалда бугеб релълъарабго гьаракь хисуда бачӀеб.
Стандартаб болгар
у иски /uiski
['wisk̟i]
'виски'
КъватӀисел рагӀабазулӀ. Ралагье: Болгар фонология
Каталан
qu art
[ˈkwɑɾt]
'ункъабилеб'
Пост-лексикалго /k/ ва/ɡ/ гьаркьазда хадуб. Ралагье: Каталан фонология
Чин
Кантоналъул
挖 /w aat
[wɑːt̚˧] (i )
'бухъизе'
Мандарин
挖 /w ā
[wa̠˥] (i )
Дан
hav
[hɑw]
'океан'
Аллофон [ v ] -ялъе
Недерланд
Гаргарул
kouw e
[ˈkʌu̯wə]
'квач'
Аллофон /d/ гьаркьил, /ʌu̯/ -да хадуб. Ралагье: Недерланд фонология
Стандартам суринамияб
w elp
[wɛɫp]
'тӀинчӀ'
ДанчӀван букӀине бегьула гьебго контексталъулӀ цо-цо континенталал недерланд акцентазда ва/я диалектазда.[5] [6] Дандеккола [ ʋ ] гьаркьие цӀикӀкӀанисел Недерландазда ва [ β̞ ] -ялъе Белгиялда ва Недерландазул бакъдарахъалда. Ралагье: Недерланд фонология
Инглис
w eep
[wiːp]
'гӀодизе'
Ралагье: Инглис фонология
Паранс
ou i
[wi]
'у'
Ралагье: Паранс фонология
Герман
Qu elle
[kweːlə]
'ицц'
Гьавай
w ikiw iki
[wikiwiki]
'хехаб'
Реализация букӀине бегьула [v] гӀадинги.
ЖугьутӀ
Мизрагьи
כּוֹחַ /kowaḥ
[ˈkowaħ]
'къуват'
Гьиндустани
Гьинди
विश्वा स/višwas
[ʋɪʃwaːs]
'божизе'
Ралагье: Гьиндустани фонология
Урду
višwas/وشو اس
Ирланд
v óta
[ˈwoːt̪ˠə]
'гьаракь кьей'
Ралагье: Ирланд фонология
Итал
u omo
[ˈwɔːmo]
'чи'
Ралагье: Итал фонология
Кабард
у э /wa
[wa] (i )
'мун'
Хъазах
ау а /awa
[awa]
'гьава'
Парс
Дари
وَرزِش /warziš
[warzɪʃ]
'спорт'
БукӀине бегьула /ʋ/ -ялде гӀагарун цо-цо регионазул диалектазда.
Ираналъул парс
نَو /now
[now]
'цӀияб'
ЦохӀо дифтонг гӀадин яги гаргарулӀ
Пол
ł aska
[ˈwäskä] (i )
'гурхӀи'
Ралагье: Пол фонология . Дандеккола [ɫ] гьаркьие басрияб абулеб куцалда ва бакъаккул диалектазда
ГӀурус
в ол к /volk
[wou̯k]
'бацӀ'
Диалектазда.
Сван
კუ̂ ენ /k'wen
[kʼwen]
'цакьу'
Испан
cu anto
[ˈkwãn̪t̪o̞]
'гьедигӀан'
Ралагье: Испан фонология
Украин
любов /lübov
[lʲubɔw]
'рокьи'
Ралагье: Украин фонология
Закрыть
Гъугъаб лабиал–веларияб аппроксимант
Назалаб лабиал–веларияб аппроксимант
Barbosa, Plínio A.; Albano, Eleonora C. (2004), "Brazilian Portuguese", Journal of the International Phonetic Association , 34 (2): 227–232, doi :10.1017/S0025100304001756
Carbonell, Joan F.; Llisterri, Joaquim (1992), "Catalan", Journal of the International Phonetic Association , 22 (1–2): 53–56, doi :10.1017/S0025100300004618 , S2CID 249411809
Engstrand, Olle (2004), Fonetikens grunder (in шведский), Lund: Studenlitteratur, ISBN 91-44-04238-8
Fougeron, Cecile; Smith, Caroline L. (1993), "French", Journal of the International Phonetic Association , 23 (2): 73–76, doi :10.1017/S0025100300004874 , S2CID 249404451
France, Angela (2004). "Problemas na variante tensa da fala carioca" [ Problems with tense variant of carioca speech] . DELTA: Documentação de Estudos em Lingüística Teórica e Aplicada (in португальский). 20 (spe). São Paulo: 33–58. doi :10.1590/S0102-44502004000300005 . ISSN 0102-4450 .
Gilles, Peter; Trouvain, Jürgen (2013), "Luxembourgish", Journal of the International Phonetic Association , 43 (1): 67–74, doi :10.1017/S0025100312000278
Greenberg, Mark L. (2006), A Short Reference Grammar of Standard Slovene , Kansas: University of Kansas
Jassem, Wiktor (2003), "Polish", Journal of the International Phonetic Association , 33 (1): 103–107, doi :10.1017/S0025100303001191
Ladefoged, Peter (2005), Vowels and Consonants (2nd ред.), Blackwell
Landau, Ernestina; Lončarić, Mijo; Horga, Damir; Škarić, Ivo (1999), "Croatian", Handbook of the International Phonetic Association: A guide to the use of the International Phonetic Alphabet , Cambridge: Cambridge University Press, гьл. 66–69, ISBN 0-521-65236-7
Martínez-Celdrán, Eugenio; Fernández-Planas, Ana Ma.; Carrera-Sabaté, Josefina (2003), "Castilian Spanish" , Journal of the International Phonetic Association , 33 (2): 255–259, doi :10.1017/S0025100303001373
Ohala, John; Lorentz, James (1977), "Story of [ w] : An exercise in the phonetic explanation for sound patterns" (PDF) , Berkeley Linguistics Society annual meeting 3 proceedings , гьл. 577–599
Pukui, Mary Kawena; Elbert, Samuel H. (1986), Hawaiian Dictionary , Honolulu: University of Hawaiʻi Press, ISBN 0-8248-0703-0
Rogers, Derek; d'Arcangeli, Luciana (2004), "Italian", Journal of the International Phonetic Association , 34 (1): 117–121, doi :10.1017/S0025100304001628
Šuštaršič, Rastislav; Komar, Smiljana; Petek, Bojan (1999), "Slovene", Handbook of the International Phonetic Association: A guide to the use of the International Phonetic Alphabet , Cambridge: Cambridge University Press, гьл. 135–139, doi :10.1017/S0025100300004874 , ISBN 0-521-65236-7 , S2CID 249404451
Thompson, Laurence (1959), "Saigon phonemics", Language , 35 (3): 454–476, doi :10.2307/411232 , JSTOR 411232
Watson, Janet (2002), The Phonology and Morphology of Arabic , New York: Oxford University Press
Masica, Colin (1991). The Indo-Aryan Languages . Cambridge Language Surveys. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-29944-2 .
[ w] гьаракь бугел мацӀал PHOIBLE сайталда