Valencina de la Concepción
conceyu de la provincia de Sevilla (España) From Wikipedia, the free encyclopedia
conceyu de la provincia de Sevilla (España) From Wikipedia, the free encyclopedia
Valencina de la Concepción ye un conceyu español de la contorna del Aljarafe,[2] provincia de Sevilla, Andalucía. Asítiase a una altitú de 153 metros y a 8 quilómetros de la capital de provincia.
Valencina de la Concepción | |||||
---|---|---|---|---|---|
| |||||
Alministración | |||||
País | España | ||||
Autonomía | Andalucía | ||||
Provincia | provincia de Sevilla | ||||
Tipu d'entidá | conceyu d'España | ||||
Alcalde de Valencina de la Concepción (es) | Antonio Manuel Suarez Sánchez | ||||
Nome oficial | Valencina de la Concepción (es)[1] | ||||
Códigu postal |
41907 | ||||
Xeografía | |||||
Coordenaes | 37°24′58″N 6°04′36″W | ||||
Superficie | 25 km² | ||||
Altitú | 153 m | ||||
Llenda con | Santiponce, Camas, Castilleja de Guzmán, Castilleja de la Cuesta, Gines, Espartinas y Salteras | ||||
Demografía | |||||
Población |
8029 hab. (2023) - 3792 homes (2019) - 3959 muyeres (2019) | ||||
Porcentaxe | 0.41% de provincia de Sevilla | ||||
Densidá | 321,16 hab/km² | ||||
Más información | |||||
Estaya horaria | UTC+01:00 | ||||
valencinadelaconcepcion.es | |||||
Salteras | Santiponce | |
Salteras | Camas | |
Espartinas | Gines | Castilleja de Guzmán Castilleja de la Cuesta |
2005 | 2006 | 2007 | 2008 | 2009 | 2010 | 2011 | 2012 | 2013 | 2014 | 2015 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
7,431 | 7,650 | 7,796 | 7,875 | 7,971 | 8,031 | 8,026 | 8,055 | 7,986 | 7,930 | 7,948 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
(Fonte: INE [Consultar]) |
Nesti conceyu atopen unos dólmenes pertenecientes al periodu Calcolítico[3] o Eneolíticu en redol al añu 3000 e. C. Formen parte de l'arquiteutura megalítica, surdida nes mariñes atlántiques mientres el Neolíticu Mediu (en redol al V mileniu a.c.).
La so finalidá ta bien aldericada, autores como Childe atribuyir a un cultu solar yá que paecen tar empobinaes escontra los sostificios y equinocios; otros autores como Almagro prefieren atribuyiles a un cultu a los muertos, constituyendo asina un monumentu funerariu. Empleguen siempres un sistema adintelado de piedres ciclópeas dacuando entrepolaes con piedres d'enforma menor tamañu, esto postreru rique d'una mayor conocencia constructiva.
El términu Valencina apaez per primer vegada nel repartimento qu'hubo en Reconquistar, nel sieglu XIII. Les toponimies romanes pudieron acastellanase añadiendo los sufixos "ina", "ana", "ena", etc. Por ello, esti asentamientu romanu llamáu Valens pasó a ser conocíu como Valencina.[4]
En Sevilla esistía una gran devoción a la Inmaculada Concepción dende'l sieglu XVII. El 8 d'avientu de 1854 papa Pío IX proclamó'l dogma de la Inmaculada Concepción de María. Los primeres en recibir la noticia fueron de la Casa Real española. La infanta María Luisa Fernanda, que vivía nel Palaciu de San Telmo de Sevilla, compartió la primicia col so sacerdote, Manuel Fernández López.[4] Manuel Fernández yera un flaire franciscanu del Monesteriu de Loreto de la cercana llocalidá d'Espartinas.[5] Esti flaire foi'l que fizo sonar les campanes en Valencina, convirtiendo al pueblu nel primeru del mundu en festexar la oficialización del dogma de la Imaculada Concepción.[4] Güei el pueblu tien retulada una cai a nome del "Padre Manolito". El 1 de marzu de 1942 asitióse una Virxe de la Concepción na sala de sesiones del Conceyu. En 1946 inaugurar nel pueblu un monumentu a la Inmaculada, obra de Fernández d'Andrés. En 1948 el Conceyu camudó'l nome de la llocalidá, de Valencina del Alcor a Valencina de la Concepción. En 1979, col votu a favor del PCE y del PSOE y el votu en contra de UCD, retiróse la imaxe de la Virxe de la sala, pero caltién un azulexu onde se menta la devoción concepcionista.[6]
En 1998 hermanar cola llocalidá de Vauvert,[7] del sur de Francia.
Hai 1.383 hai de cultivos herbales, de les cualos 744 hai son de xirasol. Hai 479 hai de cultivos maderizos, de les cualos 419 hai son d'olivares d'aceituna de mesa.[8] Al sureste del nucleu urbanu ta'l polígonu industrial Matarrubillas. Pela rodiada del pueblu, ente los términos municipales de Camas y Santiponce, tán los polígonos industriales de La Granxa, Navisur y Naviexpo.[8]
Una lleenda diz que'l 29 de setiembre de 1600 una pita que picaba na paré de la Facienda de Torrijos afayó una figura de Jesús Arreyáu a la Columna y otra que paecía ser la cabeza de San Pedro.[9] Dende entós hubo devoción a esi Cristu de Valencina. En 1923 decide entamase una romería y empieza la tradición de llevar a la Virxe de la Estrella, patrona de la llocalidá, escontra la ermita asitiada na Facienda de Torrijos pa depués ser devuelta a la so ilesia.[9] Nesta festividá, como ye típicu nes romeríes andaluces, participen decenes de carretes decoraes.[9] En 1998 foi declarada Fiesta d'Interés Turísticu d'Andalucía.[9] Esta fiesta celebra'l segundu domingu d'ochobre de cada añu.
Periodu | Nome | Partíu | Coalición |
---|---|---|---|
1979-1983 | Adolfo Balseiro Pabón | PSOE | PSOE |
1983-1987 | Adolfo Balseiro Pabón | PSOE | PSOE |
1987-1991 | Adolfo Balseiro Pabón | PSOE | PSOE |
1991-1993 | Adolfo Balseiro Pabón | PSOE | PSOE |
1993-1995 | Francisco José Navarro Gómez | PSOE | PSOE |
1995-1999 | Francisco José Navarro Gómez | PSOE | PSOE-IX |
1999-2003 | Francisco José Navarro Gómez | PSOE | PSOE-IX |
2003-2004 | Francisco José Navarro Gómez | PSOE | PSOE |
2004-2005 | José Luis Tosca Esteban | PP | PP-PSIV |
2005-2007 | Adolfo Balseiro Pabón | PSIV | PP-PSIV |
2007-2011 | Antonio Manuel Suárez Sánchez | PSOE | PSOE |
2011-2015 | Antonio Manuel Suárez Sánchez | PSOE | PSOE |
2015- | Antonio Manuel Suárez Sánchez | PSOE | PSOE |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.