Remove ads
conceyu de la provincia de Ciudá Real (España) From Wikipedia, the free encyclopedia
Navalpino ye un conceyu español de la provincia de Ciudá Real, na comunidá autónoma de Castiella-La Mancha. Tien una superficie de 196,33 km² con una población de 235 habitantes (INE 2015) y una densidá de 1,23 hab/km².
Navalpino | |||||
---|---|---|---|---|---|
| |||||
Alministración | |||||
País | España | ||||
Autonomía | Castiella-La Mancha | ||||
Provincia | provincia de Ciudá Real | ||||
Tipu d'entidá | conceyu d'España | ||||
Alcalde de Navalpino (es) | Emiliano Muñoz Gascon | ||||
Nome oficial | Navalpino (es)[1] | ||||
Códigu postal |
13193 | ||||
Xeografía | |||||
Coordenaes | 39°13′30″N 4°35′30″W | ||||
Superficie | 196.33 km² | ||||
Altitú | 700 m | ||||
Llenda con | Alcoba de los Montes, Fontanarejo, Arroba de los Montes, Villarta de los Montes, Helechosa de los Montes y Horcajo de los Montes | ||||
Demografía | |||||
Población |
207 hab. (2023) - 118 homes (2019) - 110 muyeres (2019) | ||||
Porcentaxe | 0.04% de provincia de Ciudá Real | ||||
Densidá | 1,05 hab/km² | ||||
Más información | |||||
Estaya horaria |
Hora central europea UTC+01:00 | ||||
Población d'unos 250 habitantes asitiada xunto a la Sierra de Valechoso, nel noroeste de la provincia de Ciudá Real, y na zona central de la Mancomunidá de Cabañeros. El so nome vien de Nava'l Pinu, como lo llamaron los sos primeros pobladores, que puede traducise por curtia llanura del pinu.
Atópase na ruta del Guadiana y asítiase al sur del Parque nacional de Cabañeros; nun apurre terrén a esti espaciu natural pero tien interesantes recursos naturales na zona de los molinos del Guadiana.
Forma un nucleu de población dende dómina medieval. El Diccionariu de Madoz reseña la esistencia d'unos baños d'agües melecinales, afayaos en 1812 por José María Adeba y Juan Díaz. Sicasí, esos baños termales fueron construyíos sobre otros árabes del sieglu XI.
Fernandu III donó en 1222 el castiellu de Milagru al Arzobispáu de Toledo. Nel documentu manuscritu d'esta donación citen les Navas de Sancho Ximénez, que podría ser Navalpino.
Nes rellaciones topográfiques de Felipe II correspondientes al sieglu XVI fálase yá de Nava'l Pinu. Nesta contorna ye bien frecuente'l topónimu de nava, que significa pequeña llanura arrodiada por cuetos.
Destaca la ilesia parroquial, que la so advocación dedicar a San Bartolomé, patrón del pueblu, que celebra la so fiesta'l 24 d'agostu. El so interior s'estructura en redol a una sola nave con cubierta a dos aguaes sobre grandes arcaes llixeramente apuntaes que se sofiten en soportes o contrafuertes llaterales. Nel muriu de la derecha atópase adosada una capiya ónde ta la pila bautismal, a la que s'apuerta al traviés d'un arcu mixtilíneo de clares reminiscencies árabes.
Nel frontal de la cabecera esiste un retablu, formáu por trés calles: na central apaez San Bartolomé y nos llaterales, San Xosé y la Candelaria.
L'esterior del edificiu ta remozado con cementu y cal, sacante un llateral que los sos materiales son piedra y argamasa.
La xente invéntase murgues estudiantinas sobre daqué que pasó nel pueblu o nel país a lo llargo del añu. Cantar amarutaos por tol pueblu.
El pueblu dirixir al ríu Valdehornos a comer la tradicional tortiella de pataques.
Los ramos bendicíos pol párrocu poner nes ventanes y nes puertes de les cases pa estornar al demoniu.
Faise una cruz na sacristía de la ilesia que queda hasta mediaos de mayu y les muyeres y homes van peles tardes a rezar el rosariu. Cántense los mayos nes puertes de les cases de les moces.
Acompañar al Santu de romería a la ermita.
Patrón del pueblu de Navalpino, que les sos fiestes duren cuatro díes.
Realícense les tradicionales matances en dalguna casa.
1991 | 1996 | 2001 | 2004 | 2013 | 2015 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
342 | 331 | 308 | 273 | 250 | 235 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
(Fonte: INE) |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.