Cuevas de Provanco
conceyu de la provincia de Segovia (España) From Wikipedia, the free encyclopedia
conceyu de la provincia de Segovia (España) From Wikipedia, the free encyclopedia
Cuevas de Provanco ye un conceyu d'España, na provincia de Segovia, comunidá autónoma de Castiella y Lleón, mui cerca de les llendes coles provincies de Burgos y Valladolid. Tien una superficie de 38,44 km².
Cuevas de Provanco | |
---|---|
Alministración | |
País | España |
Autonomía | Castiella y Lleón |
Provincia | provincia de Segovia |
Tipu d'entidá | conceyu d'España |
Alcalde de Cuevas de Provanco | Juan Carlos Andrés González |
Nome oficial | Cuevas de Provanco (es)[1] |
Códigu postal |
40239 |
Xeografía | |
Coordenaes | 41°32′32″N 3°57′44″W |
Superficie | 38.44 km² |
Altitú | 890 m |
Llenda con | Valdezate, Haza, Sacramenia, Olmos de Peñafiel, Castrillo de Duero y Nava de Roa |
Demografía | |
Población |
127 hab. (2023) - 77 homes (2019) - 59 muyeres (2019) |
Porcentaxe | 0.08% de provincia de Segovia |
Densidá | 3,3 hab/km² |
cuevasdeprovanco.es | |
Nel conceyu naz el ríu Botíes, afluente del Duero, cerca de Corrolades de Valdeperniega y pasa pel llau oeste'l pueblu. El pueblu ta na fastera d'un cuetu en que la so visu atopar la ilesia parroquial. Les sos cais son estreches y empinaes y dalgunes de les sos cases inda amuesen un ciertu aire medieval. Caltién los restos d'un castiellu. N'arquiteutura relixosa cuenta con dos ermites, la de San Roque y la de San Adrián más la ilesia dedicada a la Vera Cruz o Invención de la Cruz.[2]
La llocalidá de Aldeasoña asítiase na zona central de la península ibérica, nel estremu norte de la provincia de Segovia, tien una superficie de 38,44 km²,[3] y les sos coordenaes son 41°32′32″N 3°57′44″W.
Noroeste: Castrillo de Duero | Norte: Nava de Roa | Nordeste: Valdezate |
Oeste: Olmos de Peñafiel | Este: Haza | |
Suroeste: Rábanu | Sur: Sacramenia | Sureste: Valtiendas |
El clima de Cuevas de Provanco ye mediterraneu continentalizado, de resultes de la elevada altitú y el so alloñamientu de la mariña, los sos principales carauterístiques son:
Precipitaciones per estación (mm) | ||||
Primavera | Branu | Seronda | Iviernu | TOTAL |
---|---|---|---|---|
121,30 | 70,70 | 123,10 | 107,60 | 422,80 |
Na Clasificación climática de Köppen[4] corresponder con un clima Csb (oceánicu mediterraneu), una transición ente'l Csa (mediterraneu) y el Cfb (oceánicu) productu de l'altitú. A diferencia del mediterraneu presenta un branu más nidiu, pero al contrariu que nel oceánicu hai una estación seca nos meses más templaos.[5]
Parámetros climáticos permediu de Peñafiel nel periodu 1978-2003 | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Mes | Xin | Feb | Mar | Abr | May | Xun | Xnt | Ago | Set | Och | Pay | Avi | añal |
Temperatura media (°C) | 3.60 | 5.20 | 8.20 | 9.40 | 13.80 | 18.10 | 21.40 | 21.40 | 17.40 | 12.20 | 7.20 | 4.60 | 11.90 |
Fonte: Ministeriu d'Agricultura, Alimentación y Mediu Ambiente. Datos de precipitación y temperatura pal periodu 1978-2003 en Peñafiel.[6] |
La inversión térmica ye frecuente en Cuevas de Provanco, especialmente en iviernu, en situaciones anticiclóniques fuertes que torguen l'ascensu del aire y concentren el pocu mugor nel valle, dando llugar a borrines persistentes y xelaes. Esti fenómenu remata cuando al calecer l'aire que ta en contautu col suelu restablezse la circulación normal na troposfera; suel ser cuestión d'hores, pero en condiciones meteorolóxiques desfavorables la inversión puede persistir mientres díes.
1991 | 1996 | 2001 | 2004 | 2008 | 2010 | 2012 | 2014 | 2016 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
254 | 228 | 196 | 179 | 157 | 157 | 151 | 142 | 142 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
(Fonte: INE) |
Llamada tamién de la Vera Cruz, ye una ilesia de factura románica con alteraciones diverses llevaes a cabu nos sieglos siguientes. Tuvo una torre que se vieno embaxo nel añu 1946 y que nun se volvió a llevantar. Pela cueta aprovechóse'l so primer cuerpu p'allugar nél la nueva sacristía y sobre esti pisu edificóse la espadaña pa campanes. Tuvo tamién una galería porticada al estilu de les ilesies segovianes, que se modificar a mediaos del sieglu XX pa crear una nave llateral.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.