Aladrén
From Wikipedia, the free encyclopedia
From Wikipedia, the free encyclopedia
Aladrén ye un conceyu español, nel Campu de Cariñena, provincia de Zaragoza, Aragón. Según el INE, nel añu 2017 cuntaba con una población de 47 habitantes[3]. La so estensión superficial ye de 21,06 km². Les sos fiestes son pa la Virxe de les Nieves, el 5 d'agostu.
Aladrén | |||||
---|---|---|---|---|---|
| |||||
Alministración | |||||
País | España | ||||
Autonomía | Aragón | ||||
Provincia | provincia de Zaragoza | ||||
Tipu d'entidá | conceyu d'Aragón | ||||
Alcalde de Aladrén (es) | Miguel Torres Garcia | ||||
Nome oficial | Aladrén (es)[1] | ||||
Códigu postal |
50481 | ||||
Xeografía | |||||
Coordenaes | 41°14′57″N 1°09′22″W | ||||
Superficie | 21.056325 km² | ||||
Altitú | 783 m[2] | ||||
Llenda con | Cerveruela, Tosos, Vistabella de Huerva, Paniza y Herrera de los Navarros | ||||
Demografía | |||||
Población |
64 hab. (2023) - 34 homes (2019) - 18 muyeres (2019) | ||||
Porcentaxe | 0.01% de provincia de Zaragoza | ||||
Densidá | 3,04 hab/km² | ||||
Más información | |||||
Estaya horaria | UTC+01:00 | ||||
L'orixe toponímicu de Aladrén deriva de la voz llatina artarius, ye dicir "el llabrador" , fechu pol cual el símbolu central de la so heráldica ye'l aráu romanu. Bien posiblemente fundóse esti asentamientu nel periodu tardorromano, en cual fundáronse ensame de villes en tol imperiu. Magar ye ciertu qu'esti pudo ser anterior por cuenta de la presencia de mines ferroginoses, nun allugamientu distintu al actual pero cercanu, según Cornide.
Tres reconquistar cristiana xunto con Paniza, y otros dos pueblos cercanos, Luco y Alcañiz de Huerva, güei sumíos (actuales términos de Herrera de los Navarros y Tosos respeutivamente) fueron donaos a los hermanos Fruela y Pelayo por Alfonsu I el Batallador. Dempués pasó a manes de los Urrea, familia bien poderosa nel medievu aragonés, que fundada por Maximiliano de Urrea, fíu del emperador d'Alemaña que formó parte de los homes de Sancho Ramírez, rei d'Aragón, en tomar de la ciudá de Barbastro.
Nel añu 1248, por privilexu de Xaime I, Aladrén se desliga de la dependencia de Daroca, pasando a formar parte de Sesma de Trasierra na Comunidad de Aldeas de Daroca, que dependíen direutamente del rei, perdurando esti réxime alministrativu hasta la muerte de Fernandu VII en 1833, siendo eslleida yá en 1838.
Citar a Aladrén per vegada primera nel testamentu de Ximeno de Urrea mandando los sos pueblos y villes al so herederu. Perteneció a los Urrea hasta qu'en 1348 Pedru IV el Ceremoniosu quitó a Juan Jiménez de Urrea, tres la sulevación contra'l rei de la Unión de los nobles, ganada en Épila pol exércitu real en xunetu de 1348 que yera comandado por Don Lope de Lluna.[4] Los y les aladrenenses son conocíos coloquialmente como "cazuelos, indios o aladracos".[5]
1960 | 1970 | 1981 | 1991 | 1996 | 2001 | 2006 | 2011 | 2016 | 2017 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
242 | 91 | 44 | 43 | 59 | 77 | 73 | 60 | 48 | 47 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
(Fonte: INE [Consultar]) |
En Aladrén esiste una asociación cultural y recreativo qu'axunta a los vecinos y vecines como llugar d'alcuentru y ociu, llamada El Tremolar, sita en callar Fornu, na cual rehabilitóse un antiguu fornu de pan del sieglu XVII pal so usu y esfrute como casa de cultura de la llocalidá.[6]
Partíu | 2003 | 2007 | 2011 | 2015 | ||||
Ind. | 1 | |||||||
PSOE | - | - | - | - | ||||
PP | - | - | - | - | ||||
PAR | 1 | 1 | 1 | |||||
CHA | - | |||||||
Total | 1 | 1 | 1 | 1 |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.