Хлодовех I
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хлодовех (лат. ; Хлодовек, Клодовек, Клодвиг, Хлодвиг, Кловис)[1] (466—27. новембар 511)[2] је био франачки краљ из династије Меровинга. Био је један од најзначајнијих владара Франачке државе, чије је границе знатно проширио, првенствено према западу, освојивши 486. године читаву северну Галију. Након велике победе над Визиготима (507) освојио је и читаву јужну Галију, тако да се његова држава простирала од реке Рајне до планинских венаца Пиринеја.[3] Сматра се да је он био оснивач Меровиншке династије, која је владала Франачким краљевством у наредна два века.
Хлодовех I | |
---|---|
Датум рођења | 466. |
Место рођења | Турне, Римско царство |
Датум смрти | 27. новембар 511.(511-11-27) (44/45 год.) |
Место смрти | Париз, Франачка |
Супружник | Клотилда Бургундска |
Потомство | Теудерик , Ингомер, Клодомир, Хилдеберт , Клотар , Клотилда |
Родитељи | Хилдерик I Базина од Тирингије |
Династија | Меровинзи |
Наследник | Клотар (Соасон) Хилдеберт (Париз) Клодомир (Орлеан) Теудерик (Ремс) |
Хлодовех је био син Хилдерика , меровиншког краља салијских Франка, и Базине, тирингијске принцезе. Године 481, кад је имао петнаест година,[4] Хлодовех је наследио свог оца. У ономе што је сада северна Француска, тад северна Галија, он је преузео контролу над преосталом државом Западног римског царства којом је управљао Сијагрије у Бици код Соасона (486), и до времена његове смрти било 511 или 513, он је покорио мање Франачке краљевине према североистоку, Алемани на истоку и визиготско краљевство Аквитанска Галија на југу. Хлодовех је важан у историграфији Француске као „први краљ онога што ће постати Француска”.[5]
У време његовог доласка на власт Франци су још увек били многобошци, али Хлодовех је недуго након учвршћивања власти у северној Галији увидео значај хришћанства, тако да се 496. године покрстио, заједно са већим делом франачког племства. До то га је дошло у знатној мери услед утицаја његове жене, Клотилде, која је касније поштована као светац због тог чина, и која се у данашње време слави у Римокатоличкој цркви и Православној цркви. Хлодовех је крштен на Божић 508. године.[6] Хлодовехово усвајање католицизма (за разлику од аријанства већине других германских племена) довело је до широке конверзије међу франачким народима, до религијског уједињења широм данашње Француске, Белгије и Немачке, три века касније до алијансе Карла Великог са римским бискупом и средином 10. века под Ономом до консеквентног настанка раног Светог римског царства.