Таџикистан
држава у централној Азији / From Wikipedia, the free encyclopedia
Таџикистан (таџ. , рус. ), или званично Република Таџикистан (таџ. , рус. ), држава је у централној Азији.[6] Има површину од 143.100 km2 (55.300 sq mi)[1][2][3] и процењену популацију од 9,749,625 људи.[7] Његов главни и највећи град је Душанбе. Граничи се са Авганистаном на југу, Кином на истоку, Киргистаном на северу, и Узбекистаном на западу. Таџикистан значи „Земља Таџика“. Таџички језик је дијалекат персијског језика (фарси). Члан је ОДКБ, Шангајске организације за сарадњу и земља посматрач у Евроазијској економској унији.
Република Таџикистан | |
---|---|
Главни град | Душанбе |
Службени језик | |
Владавина | |
Облик државе | Унитарна једнопартијска председничка уставна република |
— Председник | Емомали Рахмон |
— Председник Владе | Кохир Расулзода |
— Председавајући Врховне скупштине | Махмадсајед Убајдулојев |
Историја | |
Независност | Од Совјетског Савеза 9. септембра 1991. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 143.100[1][2][3] km2 (94) |
— вода (%) | 1.8 |
Становништво | |
— 2016.[4][5] | 8.734.951 (97) |
— густина | 48,6 ст./km2 |
Економија | |
Валута | Таџикистански сомони |
Остале информације | |
Временска зона | UTC +5 |
Интернет домен | |
Позивни број | +992 |
Територија која сада чини Таџикистан је раније била дом неколико древних култура, укључујући град Саразм[8] из неолита и бронзаног доба, а касније је била дом краљевстава којима су владали људи различитих вера и култура, укључујући цивилизацију Оксус, Андроново културе, будизма, несторијанског хришћанства, хиндуизма, зороастризма, манихеизма и ислама. Подручјем су владале бројне империје и династије, укључујући Ахеменидско царство, Сасанидско царство, Хефталитско царство, Саманидско царство и Монголско царство. Након што су њиме владали Тимуридско царство и канат у Бухари, тимуридска ренесанса је процветала. Регион је касније освојило Руско царство, а потом и Совјетски Савез. Унутар Совјетског Савеза, модерне границе земље су повучене када је била део Узбекистана као аутономна република пре него што је постала пуноправна совјетска република 1929. године.[9]
Дана 9. септембра 1991. године, Таџикистан је себе прогласио независном сувереном нацијом док се Совјетски Савез распадао. Готово одмах након стицања независности вођен је грађански рат, који је трајао од 1992. до 1997. Од краја рата, новоуспостављена политичка стабилност и страна помоћ омогућили су раст економије земље. Од 1994. године земљу води председник Емомали Рахмон, који влада ауторитарним режимом. Постоји велика корупција и распрострањена кршења људских права, укључујући мучење, произвољно затварање, погоршање политичке репресије и недостатак верских слобода и других грађанских слобода.[10][11]