Сарацени
From Wikipedia, the free encyclopedia
За друге употребе погледајте страницу Сарацени (вишезначна одредница).
Сарацени (лат. , стгрч. — „источни људи” ← арап. — шарк — „исток”) номадско племе Бедуина, које је живјело дуж границе Сирије. Тај народ помиње још грчки научник из 1. и 2. вијека н. е. Клаудије Птоломеј и римски историчар из 4. вијека Амијан Маркелин.
Термин Сарацени је био општи назив за арапске муслимане у широкој употреби међу хришћанским писцима у Европи током средњег вијека. До 12. вијека, „Сарацен” постаје синоним за „муслимана” у средњовијековној латинској литератури.
Данас историчари користе овај назив за становништво Арапског калифата у периоду од 7. по 13. вијека (до освојења Абасидског калифата, као посљедице блискоисточног похода Монгола)[1].