Ра
староегипатско соларно божанство / From Wikipedia, the free encyclopedia
Ра (арап. )[1] (понекад изговарано као „Ри“ по Коптима и „Фра“, и касније као Амон Ра, директног значења „Сунце“)[2][3] је било главно божанство у религији старог Египта до пете династије.[4] Ра је углавном идентификован као Сунце, а средиште његовог култа је био Хелиополис, што на грчком значи „град Сунца“.
По Волису Баџу, Ра је био једини бог египатског монотеизма, од којег су сви остали богови били само фазе, манифестације и облици.[5] Химна богу Ра (око 1370. п. н. е. је била написана да нагласи пантеистичку природу Ра да би се одбранила од наступајућих политеистичких религија. У овој химни је описано неколико божанстава, не као посебних бића, него као облика бога Ра. На примјер:
- „Нека је молитва теби, о Ра, ти узвишена моћи, који улазиш у одаје Амента, гле твоје тијело је Тему“.
- „Нека је молитва теби, о Ра, ти узвишена моћи, који улазиш у тајну палату Анубиса, гле твоје тијело је Кепера.“
Током каснијег периода староегипатске историје, Ра је био обухваћен у богу Хорусу, као Ра-Хоракти. Ра је господарио небом, земљом и подземним светом, а такође је био повезиван са соколом.[6]
Зна се да ријеч „Ра“ значи „Сунце“, али постоји и мишљење да ријеч може бити варијанта или повезана са ријечју „креативан“. Како је његов лик створен у египатском пантеону, Ра обично замјењује Атума као отац, дјед и прадјед божанстава Енеадa, и постаје стваралац свијета. Вјероватно је такође да је Ра створио Секмета, који је потом постао Хатор, богиња у облику краве, након што је довољно казнила људски род као осветничко Око Ра, па се за Ра обично каже да је отац од обоје и брат Озириса. На крају, по вјеровању људи су створени од суза бога Ра, те су се Египћани називали „стадом бога Ра“.