Бронза
From Wikipedia, the free encyclopedia
Бронза је назив за велики број легура бакра, најчешће с калајем, али и са другим елементима као што су фосфор, манган, алуминијум и силицијум.[1][2] Од овога је изузетак легура с цинком која се обично назива месинг. Пре открића гвожђа била је најважнији метал, па је према њој добило назив и бронзано доба.[3]
Бронза је мешавина бакра и калаја која, када се изгланца, изгледа као злато. Династија Шанг је стекла моћ обрадом бронзе, јер је бронза тврд метал који се може употребити на много начина - за оруђе, кућне посуде и оружје. Бронза је коришћена и за украсе, уметничке и верске предмете. Изливала се у глинене калупе са изрезбареним шарама. Бронза је у целом свету представљала велики технолошки напредак.
Археолошки период у којем је бронза била најтврђи метал у широкој употреби познат је као бронзано доба. Почетак бронзаног доба у Индији и западној Евроазији конвенционално се датира у средину 4. миленијума пне, и у почетак 2. миленијума п. н. е. у Кини;[4] другде се постепено ширио по регионима. Након бронзаног доба следило је гвоздено доба почев од око 1300. године п. н. е. и достигавши већи део Евроазије око 500. године п. н. е, иако је бронза и даље имала много ширу употребу него што је то случај у модерно доба.
Будући да су историјски комади често израђивани од месинга (бакра и цинка) и бронзе са различитим композицијама, модерни музејски и научни описи старијих предмета уместо тога све чешће користе уопштени термин „легура бакра“.[5]