Александар Велики
краљ античке грчке краљевине Македоније / From Wikipedia, the free encyclopedia
Александар III Македонски (стгрч. , Alexandros; Пела, 20. јул 356. п. н. е. — Вавилон, 10. јун 323. п. н. е.), познатији као Александар Велики,[lower-alpha 1] био је краљ старогрчког краљевства Македоније.[2] Наследио је свог оца Филипа II на престолу 336. п. н. е. у доби од 20 година, и провео је већину година владавине у дуготрајном војном походу широм западне Азије и Египта. До своје тридесете године створио је једно од највећих царстава у историји, које се протезало од Грчке до северозападне Индије.[3] Био је непоражен у биткама и сматра се једним од највећих и најуспешнијих војних команданата у историји.[4][5]
Александар III | |
---|---|
| |
Пуно име | Александар III Македонски |
Познат као | Александар Велики |
Датум рођења | 20/21. јул 356. п. н. е. |
Место рођења | Пела, Античка Македонија |
Датум смрти | 10/11. јун 323. п. н. е. (32 год.) |
Место смрти | Вавилон, Месопотамија |
Религија | Старогрчка религија |
Супружник | Роксана Статејра Парисатида |
Потомство | Александар IV Херакле (ванбрачни син) |
Родитељи | Филип II Олимпијада |
Династија | Аргијади |
Краљ Македоније | |
Период | 336. п. н. е. — 323. п. н. е. |
Претходник | Филип II |
Наследник | Александар IV Филип III |
Хегемон Хеленске лиге | |
Период | 336. п. н. е. — 323. п. н. е. |
Претходник | Филип II |
Наследник | Деметрије Полиоркет |
Фараон Египта | |
Период | 332. п. н. е. — 323. п. н. е. |
Претходник | Дарије III |
Наследник | Александар IV Филип III |
Краљ Персије | |
Период | 330. п. н. е. — 323. п. н. е. |
Претходник | Дарије III |
Наследник | Александар IV Филип III |
До 16. године, Александра је подучавао Аристотел. Године 335. п. н. е., убрзо након што је преузео краљевску власт над Македонијом, кренуо је у поход на Балкан и поново успоставио контролу над Тракијом и Илиријом пре него што је кренуо на град Тебу, који је касније уништен у борби. Александар је тада водио Коринтски савез и искористио је свој ауторитет да покрене панхеленски пројекат који је предвидео његов отац, преузимајући вођство над свим Грцима у њиховом освајању Персије.[6][7]
Године 334. п. н. е., напао је Ахеменидско Персијско царство и започео низ освајачких похода који су трајали 10 година. Након освајања Мале Азије, Александар је сломио моћ Ахеменидске Персије у низу одлучујућих битака, укључујући оне код Иса и Гаугамеле; потом је збацио Дарија III са престола и освојио Ахеменидско царство у целости. Након пада Персије, Македонско царство је држало огроман део територије између Јадранског мора и реке Инд. Александар је настојао да стигне до „краја света и Великог спољног мора“ и напао је Индију 326. п. н. е., постигавши важну победу над Порусом, античким индијским краљем данашњег Панџаба, у бици на Хидаспу. Због захтева својих трупа које су биле носталгичне за домом, он се на крају вратио код реке Беас и касније умро 323. п. н. е. у Вавилону, граду Месопотамије који је планирао да успостави као престоницу свог царства. Александрова смрт оставила је неизвршену додатну серију планираних војних и трговачких похода који би започели грчком инвазијом на Арабију. У годинама након његове смрти, низ грађанских ратова избио је широм Македонског царства, што је на крају довело до његовог распада од стране Дијадоса.
Са његовом смрћу која је означила почетак Хеленистичког периода, Александрово наслеђе укључује културну дифузију и синкретизам који су изазвали његови освајачки походи, као што су грчко-будизам и хеленистички јудаизам. Основао је више од двадесет градова који су носили његово име, од којих је најистакнутији град Александрија у Египту. Александрово насељавање грчких колониста и резултирајуће ширење грчке културе довело је до огромне доминације Хеленистичке цивилизације и утицаја све до Индијског потконтинента. Хеленистички период се развио кроз Римско царство у модерну западну културу; Грчки језик је постао лингуа франца региона и био је доминантан језик Византијског царства све до његовог колапса средином 15. века нове ере. Заједнице грчког говорног подручја у централној Анадолији и у далекој источној Анадолији опстале су до геноцида над Грцима током 1910-их и раних 1920-их, као и до размене грчко-турског становништва средином 1920-их. Александар је постао легендаран као класичан херој по узору на Ахила, који је истакнут у историјским и митским традицијама и грчке и негрчке културе. Његова војна достигнућа и невиђени трајни успеси у биткама учинили су га мером са којом ће се поредити многе касније војсковође, а његове тактике остају значајан предмет проучавања на војним академијама широм света.[8]