Ђовани Ђероламо Саволдо
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ђовани Ђeроламо Саволдо (итал. ), (рођен око 1480, Бреша, Ломбардија, Млетачка република – умро око 1548. године у Венцији), био је италијански сликар ренесансе.
Ђовани Ђeроламо Саволдо | |
---|---|
Датум рођења | око 1480 |
Место рођења | Бреша, Ломбардија, Млетачка република |
Датум смрти | око 1548 |
Место смрти | Венеција, Млетачка република |
Правац | ренесанса |
Епоха | ренесанса |
Регија | Италијанско сликарство |
Утицаји од | Ђорђонеа |
Утицао на | Каравађа |
Мада је био под утицајем венецијанске умјетности, што је очигледно у његовим интимистичким портретима који су под утицајем Ђорђона, остао је вјеран натурализму ломбардске умјетности. Његово дјело, посебно ноћни призори освијетљени једним јединим извором свјетлости, касније ће послужити као основа Каравађу.[1]
Радио је у Фиренци 1508. године и упио нешто од фирентинске анатомске и цртачке традиције, али пошто се 1520. године настанио у Венецији, укључен је у венецијанску школу.[2] Из исте генерације као Ђорђоне и Лото, Саволдо је генерално користио фигуре и пејзажне аранжмане из ђорђоневске традиције, док је дубоки колористички одраз његових дјела услијед употребе венецијанских лазура.[2]
Саволдо је наставио венецијански нагласак на поетским ефектима, али чини се да се његова поезија заснивала на чињеницама као резултат посматрања природе. Двије фигуре у слици Тобије и Анђео мора да су сликане по моделима постављеним у окружење са окомитим свјетлом.[3]