Германски јазик
From Wikipedia, the free encyclopedia
Германски јазик (самонар. Deutsch) — јазик од групата на западни германски јазици кој има одредени сличности со англискиот и холандскиот јазик. Како мајчин јазик го зборуваат околу 100 милиони говорници и е еден од водечките светски јазици, како и прв јазик кој нашироко се зборува во Европската Унија[2][3].
Кратки факти Германски, Изговор ...
Германски | |
---|---|
Deutsch | |
Изговор | /dɔɪ̯tʃ/ |
Застапен во | Германија, Австрија, Швајцарија, Лихтенштајн, Луксембург и во некои гранични области, Белгија и Италија како малцински јазик |
Подрачје | Средна Европа, Западна Европа |
Говорници | 90 милиони (како мајчин)[1] до 95 милиони[2] |
Јазично семејство | Индоевропско
|
Писмо | Латиница (германска варијанта) |
Статус | |
Службен во | Австрија Белгија Болцано (покраина), Италија Германија Лихтенштајн Луксембург Швајцарија Европска Унија (службен и работен јазик) |
Јазични кодови | |
ISO 639-1 | de |
ISO 639-2 | ger (B) deu (T) |
ISO 639-3 | Разни: deu — современ германски gmh — средногорногермански goh — старогорногермански gsw — швајцарски swg — швапски gct — алеман колоњеро wae — валзерски bar — австробаварски yid — саксонскотириншки mhn — јидиш nds — мочено sxu — долногермански cim — горносаксонски sli — цимбриски wep — долношлезиски pfl — фалечки pdt — рамногермански vmf — мајнскофранконски ksh — келнски pdc — пенсилваниски германски geh — хутеритски ltz — луксембуршки јазик rip — рипуарски јазик uln — унсердојч |
Затвори