Осечина (варошица)

Осечина (серб. Осечина ) — Сербиянең Колубара округы Осечина^[d] җирлегендә (серб. општина) урнашкан торак пункт.^[1][2][3]

Осечина
Дәүләт	Сербия
Нәрсәнең башкаласы	Осечина[d]
Административ-территориаль берәмлек	Осечина[d]
Сәгать поясы	UTC+01:00
Диңгез дәрәҗәсе өстендә биеклек	214 метр
Мәйдан	319 км²
Почта индексы	14253
Рәсми веб-сайт	osecina.com
Объектның күренешләре өчен төркем	[d]
Осечина Викиҗыентыкта

Географиясе

Балкан ярымутравының төньяк өлешендә, диңгез дәрәҗәсе өстеннән 214 метр биеклектә урнашкан.

Климаты

Биредә кышлар кыска һәм карлы, җәйләр җылы. Иң салкын ай – гыйнвар, иң җылы ай – июль. Урта температура - 11 °C. Уртача еллык явым-төшем саны – 896 мм.^[4]

Демография

Искәрмәләр

1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
4. Становништво, језик и вера. Упознајте Србију.

Әдәбият

• Никифоров К. В. Сербия на Балканах. XX век. — Москва: Индрик, 2012. — 176 с. — ISBN 978-5-91674-209-1.
• Поспелов Е. М. Географические названия мира. Топонимический словарь / отв. ред. Р. А. Агеева. — 2-е изд., стереотип. — М.: Русские словари, Астрель, АСТ, 2002. — 512 с. — 3000 экз. — ISBN 5-17-001389-2.
• Љубоја, Бранко. Организација власти у локалној самоуправи у Републици Србији. — Београд: Стална конференција градова и општина — Савез градова и општина Србије, 2013. — 57 с. — ISBN 978-86-88459-08-2.
• Ђурић В., Танасковић Д., Вукмировић Д., Лађевић П. Етноконфесионални и језички мозаик Србије. — Београд: Републички завод за статистику, 2014. — 209 с. — ISBN 978-86-6161-126-1.