Центурион
From Wikipedia, the free encyclopedia
Центурион (лат. ); у римској војсци центурион је био командир једне центурије у легији. У легијама је била успостављена јасна хијерархија - постајао је командни ланац и у њему су центуриони били најнижи. Ипак, не може се рећи да је центурион представљао чин у данашњем смислу тог појма.
Дакле, сваки центурион је заповиједао основном јединице легије – центуријом, у којој је број легионара варирао у зависности од епохе и формације; од око 80-100 па и до 160 у појединим случајевима. На почетку су центурије дјеловале у групама по двије и формирале једну маниполу. Центурион који је командовао предњом центуријом, оној која је у борбеној формацији на бојном поље била ближе непријатељу завао се приор а онај други постериор. Није сасвим јасно потврђено да ли је први имао одређено старјешинство над другим, ова је дистинкција највјероватније имала углавном практични смисао код руковођења јединицама у току битке и односио се на заузимање прве или друге борбене линије.
Највиши чин у односу на друге центурионе у једној легији имао је центурион из прве кохорте и носио је назив примус пилус. Примус пилус је отприлике еквивалентан чину данашњег пуковника.
Центуриони су били окосница професионалне војске, каријерни војници који су давали дневна задужења својим подређених и издавали им команде на бојном пољу. Обично су напредовали чин по чин али дешавало се да их император или виши официр ванредно унаприједе.
Легионар је могао постати центурион без обзира на друштвени сталеж из којег је потекао, могао је то бити млади сиромашни грађанин Рима које се доказао у борби а могао је то бити и млади аристократа којем је то био први корак у војној каријери (дешавало се да су ови други понекад постајали заповједници и без претходног војног искуства). Наравно, ефикасност римске војне организације гарантовала је и одлична војна школа у којој су будући високи официри стицали значајно теоријско образовање које им је омогућавало да успјешно командују легијом. Војне школе су тако производиле и "трибуне“ који су заузимали високе позиције у легији и без практичног војног искуства.