Хантингтонова хореа (од речи „χορεία” — плес, јер су покрети особа оболелих од ове болести налик плесу староседелаца Северне Америке) или Хантингтонова болест је неуролошка болест која се наслеђује аутозомно-доминантно. Јавља се врло ретко, са учесталошћу од 1:25 000. Описана је 1872. године.

Кратке чињенице Хантингтонова болест, Класификација и спољашњи ресурси ...
Хантингтонова болест
Thumb
Микроскопска слика средњи кичмени неурон (жуто) са инклузионим телима (наранџасто), која се јавља током развоја болести, ширина слике је 360 µm
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностнеурологија
МКБ-10G10, F02.2
МКБ-9-CM333.4, 294.1
OMIM143100
DiseasesDB6060
MedlinePlus000770
eMedicinearticle/1150165 article/792600 article/289706
Patient UKХантингтонова хореа
MeSHD006816
Затвори

Манифестације овог обољења су:

Хантингтонова болест је аутозомно доминантна наследна болест која се клинички манифестује прогресивним поремећајима кретања и деменцијом у средњем одраслом добу, односно, после 30-те године живота, а током наредних 15-20 година долази до потпуног губитка моторне контроле и менталних функција.

Етиологија и патогенеза

Хантингтонова болест наслеђује се аутозомно доминантно. Ген за ХБ је смештен је 4p16.3 хромозому, а састоји се од полиморфног тринуклеотида који понављано кодира полиглутаминску регију беланчевине назване хантингтин. Нормални Хб ген садржи 11-34 копија овог триплета, а код болесника с ХБ-и број триплета се многоструко повећа. Што је већи број поновљених триолет мутација и већа количина полиглутамина, то ће се пре створити абнормални протеински агрегати, а потом интрануклеарне инклузије и болест.

Патологија

Макроскопски се на пресеку мозга види изразито атрофичан каудатни нуклеус (), а секундарно је атрофичан и путамен. Латералне и траца комора због тога су проширене. Микроскопски, број стријатних нервних ћелија је смањен, а највећи је губитак изражен перивентрикуларно у каудатном нуклеусу () и у путамену. Најизразитије је смањен број средње великих нервних ћелија које комуницирају са другим неуронима путем трансмитора као што су гама-аминобутерна киселина (ГАБА), супстанца П и енкефалини. Уз губитак нервних ћелија изражена је јака реактивна троглиоза.

Клиничка слика

У симптоме ове болести сврставају се прогресивни поремећаји кретања, као што су неправилни невољни спазмодични покрети удова и лица (хореја), трзаји, прекомерни покрети мишића целог тела (хиперкинеза). Губитак менталних способности редовно доводи до деменције. Смртни исход следи након просечно 15 година, при чему су непосредни узрок смрти најчешће интеркурентне инфекције.

Литература

  • Туцић, Н, Матић, Гордана: О генима и људима, Центар за примењену психологију, Београд, 2002.
  • Маринковић, Д, Туцић, Н, Кекић, В: Генетика, Научна књига, Београд
  • Татић, С, Костић, Г, Татић, Б: Хумани геном, ЗУНС, Београд, 2002.
  • Матић, Гордана: Основи молекуларне биологије, Завет, Београд, 1997.
  • Ридли, М: Геном - аутобиографија врсте у 23 поглавља, Плато, Београд, 2001.
  • Прентис С: Биотехнологија, Школска књига, Загреб, 1991.
  • Думановић, Ј, Маринковић, Д, Денић, М: Генетички речник, Београд, 1985.
  • Косановић, М, Диклић, В: Одабрана поглавља из хумане генетике, Београд, 1986.
  • Швоб, Т. и сарадница: Основи опће и хумане генетике, Школска књига, Загреб, 1990.

Спољашње везе



Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

Wikiwand in your browser!

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.

Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.