Хавајска ерупција
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хавајска ерупција је тип вуланске ерупције током које лава излази из вулканског канала релативно мирно и у релативно малим количинама. Ове ерупције добиле су назив по Хавајима, где представљају карактеристичне ерупције тамошњих вулкана. Типично, ово су ефузивне ерупције, са базалтним магмама ниског вискозитета, малим садржајем гасова и високом температуром магме. Овај тип ерупције карактеристичан је за места врућих тачака, као што је то случај код вулкана Килауеа, али се могу јавити и близу субдукционих зона, као и близу рифтних зона.
Хавајске ерупције обично започињу формирањем пукотине у земљи, дуж које избија ужарена магма, или се јавља неколико блиско распоређених фонтана магме. Изливена лава може прекрити доводни канал у облику пукотине, и формирати слив лаве. Када се овај тип ерупције дешава из централног вулканског конуса, може се формирати штитасти вулкан малог нагиба страна, као што је то био случај код вулкана Мауна Лоа.