Форма уговора
From Wikipedia, the free encyclopedia
Форма је начин изражавања садржине уговора, кроз унапред предвиђене спољне, видљиве знаке, преко којих треба да се манифестује воља. Закон може да пропише форму уговора као један од услова за закључење уговора или странке својом вољом то исто могу да уговоре.
Уколико закон постави као услов да се уговор има закључити у одређеној форми то важи и за све измене и допуне тог уговора. Али пуноважне су доцније усмене допуне уговора споредним тачкама о којима у формалном уговору није ништа речено, уколико то није противно циљу због кога је форма прописана и нису у супротности са његовом садржином. Исто важи и за истовремене усмене одредбе као и за усмене измене тих одредби. Пуноважне су и оне усмене одредбе којима се смањују или олакшавају обавезе једне или друге стране, ако је посебна форма прописана искључиво у интересу странака.
Раскид формалних уговора по правилу може бити учињен усменим споразумом, осим ако је за одређени случај прописано нешто друго или ако циљ због кога је прописана форма за закључење уговора захтева да и раскидање буде обављено у истој форми.