From Wikipedia, the free encyclopedia
ФК Јединство је фудбалски клуб из Станишића, општина Сомбор, Србија.[1] Према писаним подацима организовани фудбал се у овоме месту сомборске општине игра од 1920. године[2] а врло је могуће и пре Првог светског рата.
| ФК Јединство | ||||
|---|---|---|---|---|
 | ||||
| Пуно име | Фудбалски клуб "Јединство - Станишић" | |||
| Надимак | Мајстори из равнице, Бело плави | |||
| Основан | 1920. као Први станишићки спортски клуб 1946. као ФД Црвена звезда | |||
| Стадион | Стадион ФК "Јединство", Станишић | |||
| Капацитет | 451 (седећих места) | |||
| Директор |  Јовица Мацура | |||
| Тренер | Саша Грујић | |||
| 2023/24. | МФЛ Сомбор — 2. разред, 1.  | |||
| ||||
ФК Јединство се тренутно такмичи у МФЛ Сомбор, шестом такмичарском рангу српског фудбала.
Фудбалски клуб у Станишићу, ма како год се он звао, био је увек расадник добрих фудбалера и након сомборског Радничког, најуспешнији је фудбалски клуб Општине Сомбор.
Клупска слава је Свети Лука, кога Српска православна црква празнује 18. октобра (по Јулијанском календару), односно 31. октобра по Грегоријанском календару.[3]
Фудбалски клуб има и своје навијаче који се називају Форест бојси ().
Фудбал се у Станишићу, великом бачком селу, почео играти од 1920. године[4]. Прво званично такмичење Станишићког фудбалског клуба и прво учлањивање у савез било је 1925. године под именом Станишићки Атлетски Клуб у III разреду Суботичког подсавеза. Сезоне 1926/27 "Станишићки АК" је наступио у лиги II разред група Ц (Дунавски Округ), након завршене сезоне клуб је суспендован због неплаћања чланарине. До поновног активирања клуба у Станишићу је протекло неко време, до тад је играо фудбал као и сваки несавезни клуб.
Поново се такмичарске утакмице у Станишићу играју од сезоне 1933/1934, али овај пут фудбалски клуб има ново име - Спорстки клуб Слога.[5][6] Први запаженији успех десио се у сезони 1936/1937. када су убедљиво освојили прво место и пласирали се у I/Б разред Дунавске групе. На лето 1940. године долази до реорганизације и Слога се налази у лиги Сомборске Жупе - I разред нека врста данашње Војвођанске лиге "Север”.
Након окупације за време Другог светског рата, станишићки Немци, припадници Културбунда, преузимају у селу између осталог и Спортски клуб "Слога" кога преименују у "Adler FC".[7] За време рата клуб је наступао у првенству Немачког фудбалског савеза на територији Бачке.
Након завршетка рата у Станишићу се 1946. обновља рад фудбалског клуба, који је овога пута понео име Фискултурно Друштво Црвена звезда. Дотадашње већинско Немачко становништво у селу замењено је колонизованим народом Далмације и мораће проћи по неколико година да би ова занимљива игра постала привлачна и младим Далматинцима који се са њом до тад нису сретали. Првих послератних година фудбал су у Станишићу играли углавном Срби мештани и Мађари (којих није било пуно у селу) и то је сигурно један од разлога зашто су фудбалери (од 1948. године) Јединства првих десетак година таворили у најнижем рангу такмичења.
Послератни успон клуба започиње крајем педесетих и почетком шездесетих година 20. века. Тада је стасала једна даровита генерација која се винула чак до Јединствене Војвођанске лиге. Да није било сплета несрећних околности, сигурно би та екипа оставила дубљи траг у фудбалу.
Са максималним учинком у сезони 1960/61; фудбалери Јединства изборили су пласман у Сомборску подсавезну лигу. Након две године (сезона 1962/1963) за пласман у трећи ранг такмичења жестоко су се током читавог првенства борили фудбалери Црвенке и фудбалери Јединство. Тек у претпоследњем колу фудбалери из Станишића су поклекнули у Кљајићеву (4:3) и са тим поразом ће нестати снови о пласману у виши ранг.[8] За „утеху” фудбалери су се у сезони 1963/1964. нашли у новооформираној „Јединственој лиги Суботичког подсавеза” (четврти степен такмичења) и то је тад представљало највећи успех клуба од његовог поновног покретања након рата. Новооформирана лига је бројала шеснаест клубова са подручја Суботице, Сомбора, Бачке Тополе и Сенте.
Након формирања Јединствене лиге Суботичког подсавеза две године касније следи опет реорганизација. Станишићани ће се тако наћи у новооформираној Сомборској подсавезној лиги, лиги која броји 16 клубова са подручја Сомбор — Апатин — Кула — Оџаци у тој конкуренцији Јединство ће заузети четврту позицију.[9] Наредне године сјајна генерација Станишићких младића ће потврдити своју вредност и у 26. кола оствариће 22 победе и уз четири пораза запоседнуће табелу Сомборског подручја. Сивачки Полет верно је пратио Јединство у борби за прво место да би коначна одлука пала два кола пред крај првенства када су у Станишићу пред рекордним бројем гледалаца копља укрстили домаће Јединство и гости из Сивца (3-2).
Лето 1967. године означава нови велики изазов за клуб. Након завршетка подсавезне лиге и освајања титуле фудбалери из Станишића провешће годину дана у Војвођанској лиги (четвртом рангу такмичења) где ће за противнике имати екипе: Вршца, Бечеја, Сенте, Бачке Тополе, Радничког из Шида, Радничког из Зрењанина, Железничара из Инђије, Радничког из Нове Пазове итд. Такмичарска комисија Војвођанске фудбалске лиге није дозволила Јединству да се такмичи на свом терену због лоших услова па ће тако Станишићани своје домаћинске утакмице играти у Сомбору на стадиону ЖАК-а и на Градском стадиону. Лета 1968. године укинута је Северна група Српске лиге. Војвођанска лига постала је такмичење трећег ранга и са њом су првих осам клубова напредовали. После 34. кола Јединство је заузело 12. место на табели од укупно 18 клубова, са тридесет једним (31) бодом шест мање од тог фамозног осмог места. Овај резултат се може сматрати за велики успех Станишићког фудбала, с обзиром да је наш тим неке утакмице играо као домаћин у Сомбору и какве је клубове из којих центара имао за противнике.[10]
Аматерски спортски радници у Станишићу први су у Сомборској општини основали спортско друштво: рукометашице, рукометаши, фудбалери и шахисти њих око 200 окупљени су у Спортско друштво Станишић[11] (на чијем челу ће дуго година бити Душан Стојанац).
У сезони 1982/1983. заузимањем 5 места у Јединственој лиги Сомбор клуб се после 10 година поново враћа у Бачку лигу где се такмичи наредних 4 године.
Највећи успех Фудбалског клуба из Станишића започиње у сезони 1993/1994. када се под вођством тренера Фрање Лукића убедљиво осваја прво место у Подручној лиги Сомбор а затим следи 13 година непрекидног играња у Војвођанској лиги, четвртог степена такмичења Српског фудбала.
Последње коло Војвођанске лиге Север (16. јун 2007. године) донео је директан окршај дављеника, у Суботици крај „Сомборске капије” сусрели су се домаћа екипа ФК Бачка 1901 и ФК Станишић. Станишићанима у борби за опстанак одговарала је само победа, док је домаћину био довољан и бод. Пред великим бројем гледалаца и поред раног вођства гостију, утакмица је завршена 1:1 (1:1). Уследило је болно испадање за један бод у Сомборско подручје.
Управа клуба заједно са тренером Драганом Бубањом желела је експресан повратак у старо друштво. То се и десило. Већ на полусезони било је јасно да ће титула припасти полетној екипи Станишића. Убедљиво освајање првог места у Подручној лиги Сомбор 2007/08 и доминација током читавог првенства уследила је те године (гол разлика 82-24).
Поновном реорганизацијом Војвођанског фудбала Станишићани ће се у сезони 2008/2009. године наћи у Војвођанској лиги Запад. У јакој конкуренцији од 18 клубова поновиће се сличан сценарио као пре два лета. Овога пута "плаво-белом" тиму ће бити потребан један бод за опстанак, на Новосадском „Најлону” у последњем колу Црвена звезда је била боља од гостију из Станишића 2:0 (0:0).[12]
Повратак међ’ четвртолигаше десиће се после две године играња Сомборског подручја.[13]
Сезона 2013/2014. се сматра за најлошију такмичарску годину у новијој историји клуба (23 освојена бода). Два кола пред крај првенства претило је испадање у најнижи ранг, где је последњи пут ФК Станишић боравио пре 53. године. На срећу, у последњом колу је избегнуто испадање, фудбалском клубу из Црвенке је одузет један бод јер су погрешили у вођењу администрације а тај један бод ће фудбалском тиму из Станишића бити пресудан у борби за опстанак. Две године касније, после реорганизације, у сезони 2015/2016 „Станишић” заузима претпоследње место на табели Подручне лиге Сомбор (са 26 освојених бодова) и испада у новооформирану лигу Међуопштинску Лигу Сомбор-Апатин-Кула-Оџаци − први разред (шести (претпоследњи) ранг) у Српском фудбалу.
Годину дана касније, у сезони 2016/2017, осваја убедљиво прво место у Међуопштинској лиги Сомбор — 1. разред испред другопласиране ФК Црвенке, као и у следећој сезони 2017/2018 Подручне лиге Сомбор.
Године 1964. освојен је Куп ФС Сомбор победом над сомборским ЖАК-ом. Три године касније, у Бездану је пред 500 гледалаца побеђен домаћи "Спорт" после 120 минута игре 1:2 (1:1, 0:0).[14]
У финалу купа који је игран у Бачком Моноштору априла 1969. године, фудбалери станишићкогЈединства' су савладали домаћи Дунав са 1:3 (1:2).[15]
ФК Станишић је 2012. године био победник "Сомборског подручног купа", они су у финалу, 11. априла у Станишићу, били бољи од екипе "Задругара" из Српског Милетића 2:0 (0:0).[16] Четири године касније, 5. октобра 2016. године, на градском стадиону у Сомбору били су бољи од Хајдука из Стапара 5:0 (3:0) и тада освајају куп на територији Градског фудбалског савеза Сомбор.[17] На истом месту за шест месеци у финалу Сомборског подручног купа, 5. априла 2017. године пригревачко "Братство 1946" било је боље од Станишићана 1:0 (1:0).[18]
Куп ГФС Сомбор је освојен и 2017. године, на Градском стадиону у Сомбору плаво-бели су били бољи од "Дунава" из Бачког Моноштора 1:3 (1:2).[19]
 | Неутрална тачка гледишта овог одељка је оспорена. |
![Thumb](#/media/Датотека:"Skupština"_FKS.jpg)
![Thumb](#/media/Датотека:"Skupština"_FKS_2.jpg)
На тајној нелегитимној скупштини клуба (није била расписана да буде организована за 15 дана како пише у статуту клуба и на коју сви чланови скупштине клуба нису позвани) одржаној 5. јуна 2018. године "донета је одлука" да се фудбалски клуб из села Станишић после 98 година премести у Сомбор.[20] На њој су тадашњи председник клуба Раде Јовановић заједно са још два члана скупштине (Драганом Дрча и Николом Елез) фалсификовали скупштину клуба и уз помоћ људи из савеза (Срђаном Завишином, Славком Зобеницом) преместили дотадашњи клуб из Станишића у Сомбор и преименовали ФК "Станишић" у ФК "Раднички 1912".[21][22][23][24] У аферу премештања фудбалског клуба из Станишића у Сомбор умешан је и главни СНС повереник за Сомбор, Зоран Рус, који се и даље налази на челу тог украденог клуба[25][26][27][28].
Неправилности на папиру са лажне скупштине фудбалског клуба у Станишићу било је на претек. "Одржана" скупштина клуба на папиру имала је много фалсификата и пропуста. Скупштином је председавао и на крају и потписао Зоран Јањатовић (до данас председник "Радничког 1912") иначе са Буковца (салашарско насеље поред Сомбора), који никада није био члан скупштине станишићког клуба. Неправилности није мањкало ни у даљем тексту. Са споменуте "седнице" која је одрађена папирски, као фол изостају: Дамир Богуновић, Младен Вуковић, Ступар Горан и Зоран Шуша. Наведена сва четворица нису били чланови управе ФК „Станишић“. Поменути Ступар Горан био је играч ФК Станишић годину дана раније док је Младен Вуковић, такође годину дана, био председник клуба. Дрча Данијел, никада није био члан скупштине ФК „Станишић“ то је измишљена личност, као и име Зоран Шуша. Имена и презимена Слободан Богуновић, Бранко Николић, Зоран Мајсторовић, Недељко Стојановић и Илија Шарић који су чинили тада управу клуба нису се нашли на овом документу, што је и довољно да се овај документ прогласи плагијатом и неважећим.[29]
На седници Фудбалског савеза Србије, одржаној 6. јула 2018, а након решења Агенције за привредне регистре, основано је спортско фудбалско удружење Станишић 1920. Одмах затим извршена је пререгистрација групе играча из новоименованог ФК Радничког 1912, односно бившег фудбалског клуба Станишић.[30]
Матични и порески идентификациони број (пиб) ФК "Станишић" у Агенцији за привредне регистре од уписа клуба у њега 3. јула 1998. године је 08674817. Под тим бројем свих пет година у Сомбору био је активан ФК "Раднички 1912" Сомбор и један је од кључних доказа да је то у ствари бивши фудбалски клуб из Станишића.[29]
Одлуком Агенције за привредне регистре (АПР) 18. јула 2023. године, након нешто више од пет година проведених у Сомбору под именом Раднички 1912, клуб је враћен у Станишић. Управа клуба одлучила је да врати старо име ФК Јединство Станишић[31] .
Правила такмичења[32] налажу да клуб започиње такмичење из најнижег ранга, Мeђуопштинска фудбалска лига Сомбор — други разред[33].
Коначно је одлучено 1938. године да се Вашариште ( на улазу у село са леве стране ) више не издаје у закуп, због траве, него да се за стално препусти Спортском Клубу "Слога". Пре тога, фудбалски терен у Станишићу је био у Железничкој улици (данас улица цара Душана), под кућним бројем 94 ( ледина, ливаде, код кудељара и станице ).[34]
Стадион се и дан данас налази на месту некадашњег Вашаришта у улици Светозара Милетића ББ а 1983. године изграђено је ново игралиште али у правцу север-југ (за које се највише залагао дугогодишњи председник "Спортског Друштва Станишић" Душан Стојанац), на месту где је пре тога било старо фудбалско игралиште окружено дрвеном оградом ( правац исток-запад ). Рачуна се да је на овим радовима учествовало на стотине пријатеља фудбала и навијача. Песак и земљу за насипање превозило је 150 тракториста, неки су на добровољном раду провели три и пет дана. Слој навучене црнице је дебео 30 cm, трава је добављана из Бача и Вајске, тамо вађена у бусењу и овде пресађивана, негована, на чему је радио бачкопаланачки колектив "Радник". Променом правца пружања игралишта добијен је већи простор, изграђено је према нормативима за ову дисциплину. Вредност добровољног рада навијача, рачунајући и коришћење њихових трактора, цени се на 20 милиона ондашњих динара[35].
Данашњи стадион, који је у власништву МЗ "Станишић", је окружен бетонским зидом кога су између осталих, својим добровољним радом подигли и знатан број навијача (1977. године). На источној страни стадиона простире се бетонска трибина дугачка 71,20м (изграђена 1987. године), на којој су 2018. године постављене 291 столица са београдског стадиона Рајко Митић. Град Сомбор финансирао је јуна 2022. покривање једног дела ових трибина.
На западној страни, поред терена са вештачком травом (димензија 40х20, изграђен 2010. године), налази се монтажна трибина капацитета 160 седећих места, која ће од 18. до 24. септембра 2024. г. добити и свој кров.
На северној страни стадиона смештене су свлачионице (изграђене 1967. године), на коју се од 1996. године наслања клупски бифе.
Терен Фудбалског клуба (димензија 100,70 х 69,80 m) спада у један од најбољих терена у општини Сомбор ако не и шире.
Новембра 2016. године на стадиону ће почети изградња терена за боћање на којима ће своје прволигашке утакмице играти Боћарски Клуб „Станишић”.
| Број | Име и презиме | Националност | Позиција | Датум рођења | |||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Голмани | |||||||
| 1 | Ненад Гусић | |
Голман | 1. мај 2001. | |||
| 12 | Петар Вукадиновић | |
Голман | 2. фебруар 1998. | |||
| 25 | Немања Дубравац | |
Голман | 7. фебруар 1985. | |||
| 27 | Игор Шарић | |
Голман | 27. април 1987. | |||
| Одбрана | |||||||
| 2 | Стефан Шукара | |
Одбрана | 7. новембар 2000. | |||
| 3 | Младен Божан | |
Одбрана | 4. април 2002. | |||
| 4 | Илија Шарић | |
Одбрана | 1. мај 1986. | |||
| 5 | Гојко Врачарић | |
Одбрана | 21. фебруар 1995. | |||
| 13 | Стефан Колар | |
Одбрана | 13. август 2001. | |||
| 17 | Милош Вукадиновић | |
Одбрана | 14. јул 1994. | |||
| 21 | Стеван Пеовић | |
Одбрана | 13. новембар 2001. | |||
| 23 | Јован Добре | |
Одбрана | 20. јануар 2000. | |||
| 26 | Горан Фучек | |
Одбрана | 9. април 1994. | |||
| Везни ред | |||||||
| 6 | Драган Бобанац | |
Средина | 23. мај 1984. | |||
| 7 | Марко Кусић | |
Средина | 18. јун 2002. | |||
| 8 | Милан Резић | |
Средина | 19. фебруар 2006. | |||
| 9 | Бојан Зеленовић | |
Средина | 29. јануар 2002. | |||
| 11 | Немања Пајић | |
Средина | 18. фебруар 1997. | |||
| 16 | Александар Рончак | |
Средина | 13. октобар 2006. | |||
| 15 | Слободан Јовановић | |
Средина | 21. јануар 1989. | |||
| 16 | Страхиња Бан | |
Средина | 19. март 2008. | |||
| 19 | Михајло Магденовски | |
Средина | 3. септембар 2005. | |||
| 22 | Небојша Ибрахимовић | |
Средина | 16. август 2000. | |||
| Нападачи | |||||||
| 10 | Стеван Олуић | |
Нападач | 27. април 2000. | |||
| 18 | Небојша Напијало | |
Средина | 8. децембар 2000. | |||
| 20 | Петар Дрча | |
Нападач | 19. октобар 1997. | |||
| 24 | Никола Карабатић | |
Нападач | 26. новембар 1997. | |||
У клубу делује и омладински погон са преко 70 деце, тренери су Синиша Батак, Јован Добре, Стеван Олуић и Страхиња Вранковић.
 |
Венделин Гертнер (1914-1972)
Јован Вукајлов Никола Грујић (1920.-?) Милан Миланковић Слободан Анђелковић Петар Бан Петар Бан Будимир Ђуровић Вељко Катић (?-2019.) Никола Марјановић Илија Перић (1942-2012) Станко Мацура (1949.) Фрањa Лукић (1941-2022)
Зоран Радиновић (1958.) Фрањa Лукић (1941-2022) Милутин Карас (1947-2020) Бошко Стијеља Славко Антић Слободан Гњидић (1946-2024) Фрањa Лукић (1941-2022) Зоран Радиновић (1958.) Мирко Рончевић Зоран Магденовски (1967.) Александар Кнежевић (1972.) Бранислав Смиљановски (1965.) Драган Бубања (1965.) Саша Павић (1969) Драган Бубања (1965.) Александар Кнежевић (1972.) Саша Павић (1969) Драган Бубања (1965.) Милан Тинтор (1980.) Александар Кнежевић (1972.) Зоран Магденовски (1967.) Александар Кнежевић (1972.) Младен Вуковић (1987.) Блашко Милоје Саша Павић (1969) Драган Рајковић Страхиња Вранковић Јакоб Пумп (1902-1970) Јохан Лицингер др Јозеф Шпрајцер (1895—1982) Томас Бонер (1894—1974) Паул Хаут Петер Ветштајн (1905—1944) Јохан Бишоф Драгослав Машић Срета Кенић Гојко Деспинић (1937- ?.) Бранко Бургијашев (1913—1986) Владимир Јовановић Бранко Бургијашев (1913—1986) Будимир Дрљачин (1937—2019) Радомир Гњатовић (1938—2022) др Петар Буловић (1956.) Милоја Мишковић Рајко Мартић Велемир Буловић (1951—2011) Зоран Милић (1966.) Велемир Буловић (1951—2011) Владимир Токић Велемир Буловић (1951—2011) Ненад Новаковић др Петар Буловић (1956.) Гојко Цветковић Зоран Магденовски (1967.) Ненад Новаковић Љубинко Врачарић (1964.) Зоран Милић (1966.) Александар Кнежевић (1971.) Мијо Клинац (1981.) Младен Вуковић (1987.) Раде Јовановић Јовица Мацура Јакоб Пумп (1902-1970) Штефан Прислингер (1904-1995) Петер Велштајн (1905-1944) Бранко Бургијашев (1913-1986) Венделин Гертнер (1914-1972) Георг Елмер (1916-?) Спасоје Танурџић Томас Бонер Милан Миланковић (1933-2023) Петар Бан (1933) Радомир Гњатовић (1938-2022) Ђерђ Курта (1937) Будимир Дрљачин (1937-2019) Мирко Вукадиновић (1941.) Илија Перић (1942-2012) Мартин Бабић (1942-1996) Илија Симић Ђуро Вечерина Будимир Ђуровић (1944-2011) Спасоје Иљегић (1948) Станко Мацура (1949) Велемир Буловић (1951-2010) Мирко Рончевић Душан Стојанац др Петар Буловић (1956) Здравко Јовановић Зоран Радиновић (1958) Данило Чавлин Мирослав Шарић (1960) Гојко Грујић (1963) Драган Бубања (1965) Миро Баљкас (1965) Александар Кнежевић (1971) Драган Драгичевић (1972) Саша Грујић (1975) Немања Буловић (1978) Славиша Човић (1978) Жељко Куриџа (1984) Илија Шарић (1986) Анђелко Куриџа-Јагодић (1987)
Гашпар Улмер Радивој Просеница (1939) Драго Јовић (1943-2021) Стево Куриџа (1958) Александар "Бата" Кнежевић (1971) Дејан Рончевић (1971) Драган Драгичевић (1972) Владимир Матијевић (1976)
Мате Брајковић (1981) Немања Обрић (1984) Александар Стојковић (1990) Василије Ђурић (1998)| Историја по сезонама (у загради је степен такмичења) | ||
|---|---|---|
| ||
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
