From Wikipedia, the free encyclopedia
Уставни закон из 1953. је донет као велики пакет измена Устава Југославије од 1946. године, са циљем увођења појма самоуправљања у уставну материју Југославије. Устав од 1946. године са овим изменама биће на снази до Устава Југославије од 1963. године. Укинуто је Веће народа и формирано Веће произвођача, чиме је изгубљено национално обележје институционалне скупштинске структуре. Уместо владе и министарстава уведена извршна већа и државни секретаријати. Истог дана, Јосип Броз Тито изабран за првог председника Југославије.
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Основама политичког и друштвеног уређења проглашене су друштвена својина на средствима за производњу, самоуправљање произвођача у привреди, самоуправљање радног народа у општини, граду и срезу и самоуправљање радног народа у области просвете, културе и социјалних служби.
Југославија је проглашена социјалистичком, демократском савезном државом суверених и равноправних народа. Сва власт у земљи је припадала радном народу преко представника у разним телима, као и непосредно - изборима, опозивом представника, зборовима, саветима и другим облицима самоуправљања, које је проглашено за основ читавог уређења.
На пољу представничког тела ово се огледало у увођењу Већа произвођача, као дома представника професија, поред политичког дома. Напуштен је принцип дихотомне поделе власти, а Савезна народна скупштина проглашена је за врховног представника народног суверенитета и највиши орган власти федерације.
До тада постојећи највиши извршни органи, Президијум Народне скупштине ФНРЈ и Влада ФНРЈ замењени су са два извршна органа Савезне народне скупштине - Председником републике и Савезним извршним већем (познатим као СИВ), који су скупштини били одговорни за рад. Председник републике био је уједно и председник СИВ-а.
Такође је напуштен и демократски централизам, повећана су права република и аутономних области, а у општини, граду и срезу уведено је самоуправљање.
Уставни закон заправо је проглашен за повељу друштвеног самоуправљања, а тај назив носиће и наредни устави Југославије. По замисли твораца, овај устав требало је да омогући несметану изградњу самоуправљања, до доношења новог Устава Југославије од 1963. године. У пракси су последице биле огромне, а започети процес подруштвљавања имовине оставиће последице које се до данас осећају.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.