Трепље
From Wikipedia, the free encyclopedia
Трепље (цилије) су танки, цилиндрични, прстолики изврати ћелијске мембране које полазе са површине еукариотске ћелије како једноћелијских тако и вишећелијских организама. Грађене су по сличном организационом плану као бичеви, од којих се разликују по величини (дужина трепље је 2-10 μm, док је бич величине 100-200 μm). Помоћу њих се крећу једноћелијски (трепљари међу протозоама) и вишећелијски организми, као нпр. мекушци, прстенасти црви итд.
Код човека их, садрже:
- ћелије трепљастог епитела респираторног система
- ћелије епитела женског репродутивног система
- епители који облажу мождане коморе и канале
- вестибуларни апарат
- рецепторне (сензитивне) ћелије;
- жлездане ћелије са измењеним лучењем
Обавијене су мембраном која се продужава у ћелијску мембрану. Испод мембране је аморфни матрикс у коме се налазе микротубуле по тачно одређеном распореду:
- на периферији је 9 парова микротубула (9 + 2), које формирају цилиндар;
- у центру је пар микротубула (1+1).
Пар централних микротубула даје трепљама билатералну симетрију у чему се разликују од центриола које су без тог пара и радијално симетричне. Постоје цилије без централног пара тубула и оне су непокретне. Припадају измењеним трепљама које имају сезитивну функцију, као што су то трепље које одржавају равнотежу у ћелијама средњег уха.