Транскрипција (генетика)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Транскрипција је синтеза РНК молекула као копије дела једног ланца ДНК (гена) коју катализује ензим РНК полимераза, другим речима транскрипција је ништа више до претварања генетичке информације из облика ДНК у РНК. Врши се у једру еукариота, односно нуклеоиду прокариота у 5'→ 3' правцу. Да би се извршила транскрипција (преписивање) ланци ДНК морају да се из спирално увијених пребаце у линеарни облик (у овом кораку ДНК молекул изгледа као мердевине), и затим се ланци раздвоје, где један од њих служи као калуп према коме се ређају комплементарни нуклеотиди РНК: наспрам аденина ДНК поставља се урацил РНК, а наспрам гуанина ДНК – цитозин РНК:
Транскрипција има механизме који током саме транцкрипције као и након процеса иду дуж новонасталог ланца и поправљају грешке, али су механизми мање ефективни од механизама нађених при репликацији ДНК молекула, тако да процес транскрипције име виши степен варијација и грешака.
Транскрипција ДНК је кључни корак у преношењу информације од ДНК до протеина. Синтеза и-РНК почиње када је ћелији потребан одређени протеин.
За активност РНК-полимеразе, слично као и за ДНК-полимеразу, потребно је присуство ДНК ланца-матрице. Међутим, за разлику од ДНК-полимеразе, за РНК полимеразе нису потребни прајмери. Новосинтетисани ланац РНК је увек и по смеру и по редоследу нуклеотида идентичан оном ланцу који није преписиван (само што уместо тимина садржи урацил):
- ДНК молекул: 5' АААTTCCCG 3'
- РНК молекул: 3' UUUAAGGGC 5'