Теодора (рођена око 946.) је била византијска царица, супруга Јована I Цимискија.
Теодора, ћерка Константина VII | |
---|---|
Датум рођења | 946. |
Потомство | [[]] |
Родитељи | Константин VII Порфирогенит |
Биографија
Теодора је била ћерка Константина VII Порфирогенита и Јелене Лакапин. Деда царице Теодоре по оцу био је византијски цар Лав VI Мудри (886-912), а деда по мајци цар Роман I Лакапин (920-944). Теодора се помиње у делу Теофановог настављача, анонимног аутора хронике која се наставља на дело Теофана Исповедника. Хроника се завршава 961. годином. Описује краткотрајан период након смрти Константина Порфирогенита до 961. године. Византијски цар у овом периоду био је Теодорин брат Роман II. Романова супруга Теофана успела је да убеди свога мужа да свих пет својих сестара пошаље у манастир Каниклеион. Роман је умро марта 963. године. Његови наследници, Василије II и Константин VIII, били су малолетни. За цара је крунисан Нићифор II. Нићифор је убијен у атентату кога је организовао Јован I Цимискије. Цимискије је након убиства крунисан за цара. Међутим, он није припадао легитимној Македонској династији. Његов претходни брак са Маријом Склир имао је за циљ учвршћење савеза са Вардом Склиром. Међутим, како би учврстио свој положај, Цимискије је ослободио Теодору из манастира и оженио се њоме. Према Лаву Ђакону, венчање је обављено новембра 971. године. Из брака је рођена ћерка Теофана Куркуас. Јован Цимискије је умро 10. јануара 976. године. Није познато да ли је Теодора још увек била жива.
Породично стабло
8. Василије I Македонац | ||||||||||||||||
4. Лав VI Мудри | ||||||||||||||||
9. Евдокија Ингерина | ||||||||||||||||
2. Константин VII Порфирогенит | ||||||||||||||||
5. Зоја Карбонопсина | ||||||||||||||||
1. Теодора | ||||||||||||||||
12. Теофилак Абастик | ||||||||||||||||
6. Роман I Лакапин | ||||||||||||||||
3. Јелена Лакапин | ||||||||||||||||
7. Теодора | ||||||||||||||||
Извори
- Cawley, Charles, Her listing along with her sisters . The project "involves extracting and analysing detailed information from primary sources, including contemporary chronicles, cartularies, necrologies and testaments.", Foundation for Medieval Genealogy, retrieved August 2012
- Биографија
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.