Таџички језик
From Wikipedia, the free encyclopedia
Таџички језик (таџ. ), такође зван таџички персијски језик (таџ. ) је варијанта персијског језика којим у Таџикистану и Узбекистану говоре Таџици.
таџички језик | |
---|---|
Тоҷикӣ (Tojikī) | |
Говори се у | Таџикистан, Узбекистан |
Број говорника | 8,4 милиона (2015) |
ћирилица, латиница, перскијско писмо (историјски) | |
Званични статус | |
Службени језик у | Таџикистан |
Језички кодови | |
ISO 639-1 | tg |
ISO 639-2 | tgk |
ISO 639-3 | tgk |
Уско је повезан са суседним дари персијским језиком са којим чини континуитет међусобно разумљивих сорти.
Од почетка двадесетог века и независности Таџикистана од Совјетског Савеза, бројни писци и истраживачи сматрају да је таџички језик варијанта персијског језика.
Популарност ове концепције таџичког језика као врсте персијског језика била је таква да је током периода у којем су таџички интелектуалци покушавали да успоставе таџички језик као језик одвојен од персијског језика. Садридин Ајни, који је био истакнути интелектуалац и просветитељ, дао је изјаву да таџички језик није дилект персијског језика.
Путем раног новог персијског, таџики перцијског, попут иранског и дари персијског, представља наставак средњеперсијског, службеног верског и књижевног језика Сасанидског царства (224–651. н. е.), сам по себи наставак староперсијског језика Ахеменида (550–330. п. н. е.).
Таџички је службени језик Таџикистана. У Авганистану (где мањина таџичког народа чини главни део шире популације Персофона), овај језик је под мањим утицајем туркијских језика, сматра се обликом Дари персијског језика и као такав има статус ко-службеног језика.
Таџички језик Таџикистана се разликује од персијског језика којим се говори у Авганистану и Ирану због политичких граница, географске изолације, процеса стандардизације и утицаја руског и суседних туркијских језика.
Стандардни језик заснован је на северозападним диaлектима таџичког језика (регион старог већег града Самарканда), на које је донекле утицао суседни узбечки језик као резултат географске близине. Таџички језик такође задржава бројне архаичне елементе у свом речнику, изговору и граматици који су изгубљени другде у свету Персофона, делом и због његове релативне изолације у планинама средње Азије.