![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/12/2020_Nagorno-Karabakh_war.svg/langsr-640px-2020_Nagorno-Karabakh_war.svg.png&w=640&q=50)
Други рат за Нагорно-Карабах
оружани конфликт у регији Нагорно-Карабах / From Wikipedia, the free encyclopedia
Други рат за Нагорно-Карабах (познат такође као Азербејџанско-турска агресија у Јерменији, односно Рат у Нагорно-Карабаху 2020. године, Операција за спровођење мира у Јерменији и Контраофанзивна операција у Азербејџану) био је 44-дневни оружани сукоб између Азербејџана с једне и Нагорнокарабашке Републике (Републике Арцаха) и Јерменије с друге стране.[20] Борбе су се водиле за територију Нагорно-Карабах која је међународно призната као део Азербејџана, док фактичку власт има Нагорнокарабашка Република, непризната држава у којој Јермени чине већину од око 99%.
Други рат за Нагорно-Карабах | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Нагорнокарабашког сукоба и Руско-турског посредничког сукоба | |||||||
![]() Ситуација на терену пре успостављеног договора о прекиду ватре (9. новембар) Територије које је заузео Азербејџан током сукоба
| |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Добављач оружја: | |||||||
Команданти и вође | |||||||
![]() (председник Нагорнокарабашке Републике, врховни војни командант) ![]() (премијер Јерменије, врховни војни командант) ![]() (министар одбране Јерменије) ![]() ![]() (министар одбране Нагорнокарабашке Републике) ![]() (начелник Генералштаба Војске Јерменије) ![]() ![]() |
![]() (председник Азербејџана, врховни војни командант) ![]() (министар одбране Азербејџана) ![]() (начелник Генералштаба Војске Азербејџана) ![]() ![]() ![]() ![]() | ||||||
Јачина | |||||||
непознато |
непознато
| ||||||
Жртве и губици | |||||||
Према НКР-у и Јерменији:
Према Азербејџану:
Техника:
|
Према Азербејџану: Према СОХР-у:
Према НКР-у и Јерменији:
Техника:
| ||||||
88 јерменских[15] и 100 азербејџанских[16] погинулих цивила 165 јерменских[17] и 416 азербејџанских[16] повређених цивила 100.000 расељених Јермена[18] и 40.000 расељених Азера[19] |
Сукоби су започели ујутро 27. септембра дуж линије контакта Нагорно-Карабаха, након што је започета азербејџанска офанзива.[21] Јерменија и Нагорнокарабашкa Република увеле су ванредно стање и потпуну мобилизацију, док је Азербејџан увео ратно стање и полицијски час као и делимичну мобилизацију становништва.[22][23][24] Турска је током трајања рата војно потпомагала Азербејџан.[25]
Рат је карактерисала употреба беспилотних летелица и далекометне тешке артиљерије која је спроводила ракетне ударе с обе стране. Сукобљене стране су се такође служиле пропагандом на државном нивоу као и употребом друштвених мрежа у сврси тзв. информационог рата. Сматра се да је широко заступљена употреба дронова с азербејџанске стране била кључна у одређивању крајњег исхода сукоба.[26]
Након заузимања Шуше, другог по величини града у Нагорно-Карабаху, потписан је споразум о прекиду ватре између зараћених страна и Русије, која је била посредник у преговорима. Након потписивања споразума, од 10. новембра 2020. године, сва ратна дејства су окончана на простору Нагорно-Карабаха. Према споразуму, зараћене стране су задржале под контролом области које су држале у време прекида ватре, док је Јерменија била у обавези да врати Азербејџану околне територије које је држала под окупацијом од 1994. године. Осим тога, Азербејџан је такође добио саобраћајни приступ својој ексклави Нахчиван. У Карабаху, дуж контакт-линије и дуж коридора који повезују Јерменију и Карабах, распоређено је приближно две хиљаде руских мировних снага.