Стеганографија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Стеганографија је техника скривања тајних порука на такав начин да нико осим предајне и пријемне стране није свестан постојања комуникације. Скривање порука се темељи на прерушавању поруке унутар слике, филмова и текста. Основна предност стеганографије у односу на криптографију је чињеница да поруке не привлаче пажњу на себе. Можемо да кажемо да је стеганографијом могуће избећи напад „човек у средини“ (енгл. ), обзиром да нападач није свестан постојања комуникације у неком комуникационом каналу.
Стеганографија има предност у земљама у којима су криптографске технике за шифровање порука забрањене. Криптографском заштитом заштићене су само поруке, док се за стеганографију може рећи да штити и поруке и стране које учествују у комуникацији. Стеганографија подразумева и скривање порука унутар рачунарских датотека и токова података. Уколико се ради о дигиталној стеганографији, порука може бити скривена унутар докумената, слике или филма. Филм је мултимедијална датотека и као таква због своје величине је идеална за стеганографску комуникацију. Њихова величина им даје предност када је у питању осетљивост на суптилне промене.
Примена стеганографије данас у свету је разнолика. Спајањем слике са текстуалним датотекама можемо обезбедити поверљивост важних информација, чувајући их од саботаже, крађе или неовлашћеног гледања. Нажалост, стеганографија има и нелегалну сврху у шпијунирању и у тероризму (BBC је у више наврата наводио да су терористи за сигурну и тајну комуникацију користили неке од стеганографских техника). Најзначајнија и најчешћа употреба је у дигиталним воденим печатима који се користе за заштиту ауторских права.